Устав Републике Србије

("Службени гласник РС", број: 1/90)

Члан 1.

Република Србија је демократска држава свих грађана који у њој живе, заснована на слободама и правима човека и грађанина, на владавини права и на социјалној правди.

Члан 2.

Сувереност припада свим грађанима Републике Србије.

Члан 3.

У Републици Србији је слободно све што Уставом и законом није забрањено.

Уставом се јамче и признају лична, политичка, национална, економска, социјална, културна и друга права човека и грађанина.

Члан 8.

У Републици Србији у службеној је употреби српско-хрватски језик и ћириличко писмо, а латиничко писмо је у службеној употреби на начин утврђен законом.

На подручјима Републике Србије где живе народности у службеној употреби су истовремено и њихови језици и писма, на начин утврђен законом.

Члан 11.

Слободе и права човека и грађанина ограничени су само једнаким слободама и правима других и кад је то Уставом утврђено.

Члан 12.

Слободе и права остварују се, а дужности се испуњавају на основу Устава, осим кад је уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих слобода и права утврђују законом.

Законом се може прописати начин остваривања појединих слобода и права кад је то неопходно за њихово остваривање.

Злоупотреба слобода и права човека и грађанина противуставна је и кажњива, онако како је то законом предвиђено.

Обезбеђује се судска заштита слобода и права зајемчених и признатих Уставом.

Члан 13.

Грађани су једнаки у правима и дужностима и имају једнаку заштиту пред државним и другим органима без обзира на расу, пол, рођење, језик, националну припадност, вероисповест, политичко или друго уверење, образовање, социјално порекло, имовно стање или које лично својство.

Члан 32. став 4.

Припадници других народа и народности имају право на образовање на свом језику, у складу са законом.

Члан 35. став 2.

Јамчи се слобода рада, слободан избор занимања и запослења и учешће у управљању. Свакоме је, под једнаким условима, доступно радно место и функција.

Члан 41. став 1.

Јамчи се слобода вероисповести, која обухвата слободу веровања, исповедања вере и вршења верских обреда.

Члан 44.

Јамчи се слобода политичког, синдикалног и другог организовања и деловања и без одобрења, уз упис у регистар код надлежног органа.

Забрањено је деловање које има за циљ насилно мењање уставом утврђеног поретка, нарушавање територијалне целокупности и независности Републике Србије, кршење уставом зајемчених слобода и права човека и грађанина, изазивање и подстицање националне, расне и верске нетрпељивости и мржње.

Члан 46. став 6.

Забрањена је цензура штампе и других видова јавног обавештавања. Нико не може спречавати растурање штампе и ширење других обавештења осим ако се одлуком надлежног суда утврди да се њима позива на насилно рушење Уставом утврђеног уређења, нарушавање територијалне целокупности и независности Републике Србије, кршење зајемчених слобода и права човека и грађанина или се изазива и подстиче национална, расна или верска нетрпељивост и мржња.

Члан 49.

Грађанину се јамчи слобода изражавања националне припадности и културе и слобода употребе свог језика и писма.

Грађанин није дужан да се изјашњава о својој националној припадности.

Члан 72. став 1. тачка 2.

Република Србија уређује и обезбеђује:

2. Остваривање и заштиту слобода и права човека и грађанина, уставност и законитост.

Члан 109. став 1. тачка 3.

Аутономна покрајина, преко својих органа:

3. Доноси одлуке и опште акте, у складу са Уставом и Законом, којима уређује поједина питања од интереса за грађане у аутономној покрајини у областима: културе; образовања; службене употребе језика и писама народности; јавног обавештавања; здравствене и социјалне заштите; друштвене бриге о деци; заштите и унапређивања животне средине; урбанизма, и у другим областима утврђеним законом.

Члан 123.

Незнање језика на коме се води поступак не сме бити сметња за остваривање права и интереса грађана.

Свакоме је зајемчено право да у поступку пред судом или другим државним органима или организацијом која у вршењу јавних овлашћења решава о његовим правима и дужностима употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом језику.