("Службени лист СРЈ", број: 1/92, 34/92 и 29/2000.)

Члан 8. став 1.

У Савезној Републици Југославији власт припада грађанима.

Члан 9. став 4.

Слободе и права човека и грађанина ограничени су једнаким слободама и правима других и кад је то овим Уставом утврђено.

Члан 10.

Савезна Република Југославија признаје и јамчи слободе и права човека и грађанина које признаје међународно право.

Члан 11.

Савезна Република Југославија признаје и јамчи права националних мањина на очување, развој и изражавање њихове етничке, културне, језичке и друге посебности, као и на употребу националних симбола, у складу са међународним правом.

Члан 15.

У Савезној Републици Југославији у службеној употреби је српски језик екавског и ијекавског изговора и ћириличко писмо, а латиничко писмо је у службеној употреби, у складу са уставом и законом.

На подручјима Савезне Републике Југославије где живе националне мањине у службеној употреби су и њихови језици и писма у складу са законом.

Члан 18.

Црква је одвојена од државе.

Цркве су равноправне и слободне у вршењу верских послова и верских обреда.

Члан 19.

Слободе, права и дужности човека и грађанина којима се обезбеђује равноправност људи и грађана у Савезној Републици Југославији утврђују се овим уставом.

Члан 20.

Грађани су једнаки без обзира на националну припадност, расу, пол, језик, веру, политичко или друго уверење, образовање, социјално порекло и имовно стање и друго лично својство.

Сви су пред законом једнаки.

Свако је дужан да поштује слободе и права других и одговоран је за то.

Члан 26. став 1.

Свако има право на једнаку заштиту својих права у законом утврђеном поступку.

Члан 42. став 1.

Забрањено је деловање политичних, синдикалних и других организација које је усмерено на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне целокупности Савезне Републике Југославије, кршење зајамчених слобода и права човека и грађанина или изазивање националне, расне, верске и друге нетрпељивости или мржње.

Члан 43.

Јамчи се слобода веровања, јавног или приватног исповедања вере и вршења верских обреда.

Нико није дужан да се изјашњава о свом верском уверењу.

Члан 45.

Јамчи се слобода изражавања националне припадности и културе, као и употребе свог језика и писма.

Нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности.

Члан 46.

Припадници националних мањина имају право на школовање на свом језику, у складу са законом.

Припадници националних мањина имају право на јавно обавештавање на свом језику.

Члан 47.

Припадници националних мањина имају право да, у складу са законом, оснивају просветне и културне организације или удружења, који се финансирају на начелу добровољности, а држава их може помагати.

Члан 48.

Припадницима националних мањина јамчи се право да успостављају и одржавају несметане међусобне односе у Савезној Републици Југославији и ван њених граница са припадницима своје нације у другим државама и да учествују у међународним невладиним организацијама, али не на штету Савезне Републике Југославије или републике чланице.

Члан 49

Свакоме се јамчи право да у поступку пред судом или другим државним органом или организацијом која у вршењу јавних овлашћења решава о његовим правима и дужностима употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом језику.

Члан 50.

Противуставно је и кажњиво свако изазивање и подстицање националне, расне, верске или друге неравноправности, као и изазивање и распиривање националне, расне, верске и друге мржње и нетрпељивости.

Члан 67.

Слободе и права човека и грађанина остварују се, а дужности испуњавају на основу Устава.

Законом се може прописати начин остваривања појединих слобода и права човека и грађанина кад је то Уставом предвиђено или кад је то неопходно за њихово остваривање.

Злоупотреба слобода и права човека и грађанина противуставна је и кажњива.

Слободе и права признате и зајамчене овим уставом уживају судску заштиту.