Први део - Закон

Трећи део - Измене

ОСНОВНИ ТЕКСТ
Кривични закон Социјалистичке Републике Србије

Закон је објављен у "Службеном гласнику СРС", бр. 26/77.

Глава прва

УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Кривично законодавство Социјалистичке Републике Србије

Члан 1.

Кривично законодавство Социјалистичке Републике Србије чине Кривични закон Социјалистичке Републике Србије и кривичноправне одредбе других закона које Социјалистичка Република Србија доноси у оквиру својих права и дужности.

Примена кривичног законодавства Социјалистичке Републике Србије

Члан 2.

(1) Кривично законодавство Социјалистичке Републике Србије примењује се на сваког ко на територији Републике, осим на територији аутономних покрајина, учини кривично дело предвиђено законом Социјалистичке Републике Србије.

(2) Одредбе овог закона садржане су у чл. 3, 12, 13, 15, 17, 19, 21, 23, 25, 27, 30, 32, 33, 39, 41, 43, 44, 45, 46, 47. став 2. тачка 5, 60, 63, 64, 65, 66, 68, 69, 70, 72, 75, 76, 77, 78, 79, 98, 113, 118, 133, 135, уколико се односи на дело из члана 133, 238, 240, примењују се, на основу члана 300. став 1. тачка 3, Устава Социјалистичке Републике Србије, јединствено на целој територији Републике.

Глава друга

УСЛОВНА ОСУДА СА ЗАШТИТНИМ НАДЗОРОМ

Услови за одређивање заштитног надзора

Члан 3.

(1) Под условима предвиђеним Законом уз условну осуду суд може одредити заштитни надзор.

(2) Заштитни надзор суд ће одредити у границама времена проверавања, ако с обзиром на околности извршења кривичног дела, личност учиниоца, његов ранији живот и његово држање после учињеног кривичног дела сматра да ће се сврха условне осуде боље остварити уз надзор и пружање помоћи условно осуђеном.

(3) Кад уз условну осуду утврди заштитни надзор, суд може поставити обавезе предвиђене законом.

(4) Приликом избора обавеза суд ће нарочито узети у обзир године старости учиниоца, његове психичке особине, побуде из којих је дело учињено, личне прилике, ранији живот и понашање учиниоца после учињеног кривичног дела, као и оправданост одређивања обавезе за постизање сврхе условне осуде.

Обавезе уз заштитни надзор

Члан 4.

(1) Осуђени коме је уз условну осуду одређен заштитни надзор обавезан је да се јавља органу надлежном за вршење заштитног надзора у роковима које овај одреди.

(2) Кад суд уз условну осуду одреди заштитни надзор може осуђеном поставити ове обавезе:

1) лечење у одговарајућој здравственој установи,

2) посећивање одговарајућих професионалних, психолошких или других саветовалишта,

3) оспособљавање за занимање,

4) прихватање запослења које одговара стручној спреми и способностима осуђенога,

5) престанак уживања алкохолних пића и опојних дрога,

6) престанак посећивања одређених локала и одређених приредби,

7) благовремено обавештавање о промени места боравка или стана или о промени радног места,

8) располагање личним дохотком у складу са личним и породичним обавезама.

(3) Суд може у границама времена проверавања изменити или укинути постављене обавезе.

Последице неизвршења обавеза уз заштитни надзор

Члан 5.

Ако осуђени коме је изречен заштитни надзор не испуњава обавезе које му је суд одредио, суд га може опоменути или може раније обавезе заменити другим или продужити трајање заштитног надзора у оквиру времена проверавања, или опозвати условну осуду.

Глава трећа

ОПШТА ПРАВИЛА О ИЗВРШЕЊУ КАЗНИ

Сврха извршења казне

Члан 6.

(1) Извршавањем казне остварује се сврха кажњавања одређена Кривичним законом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

(2) У извршавању казне не смеју се осуђеном наносити физичке патње нити се сме вређати његово људско достојанство.

Одлагање извршења смртне казне

Члан 7.

(1) Смртна казна не може се извршити над лицем које је тешко телесно или душевно болесно док та болест траје, као и над бременитом женом за време трајања трудноће и годину дана по порођају.

(2) Смртна казна се не извршава пре него што се претходно утврди да није укинута или замењена актом амнестије или актом помиловања.

Обустава вршења права за време извршења казне

Члан 8.

(1) Лица осуђена на казну затвора за време извршења казне не могу вршити бирачко право, нити могу вршити изборне функције у државним органима, органима друштвеног самоуправљања у организацијама удруженог рада или другим организацијама.

(2) Посебни прописи одређују у којим се случајевима за време извршавања казне затвора обустављају пензија, инвалиднина, лични доходак и друга примања из радног односа.

Условни отпуст

Члан 9.

(1) Осуђени који је издржао половину казне затвора може се условно отпустити са издржавања казне ако се у току издржавања казне тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да неће вршити кривична дела. При оцени да ли ће се осуђени условно отпустити узеће се у обзир његово владање за време издржавања казне, извршавање радних обавеза с обзиром на његову радну способност и друге околности које показују да је постигнута сврха кажњавања.

(2) Осуђени који је издржао трећину казне затвора може се изузетно отпустити са издржавања казне ако постоје услови из става 1. овог члана и ако посебне околности које се односе на личност осуђеног очигледно показују да је постигнута сврха кажњавања.

Опозивање условног отпуста

Члан 10.

(1) Суд ће опозвати условни отпуст ако осуђени док је на условном отпусту учини једно или више кривичних дела за које је изречена казна затвора преко једне године.

(2) Суд може опозвати условни отпуст ако условно отпуштени учини једно или више кривичних дела за које је изречена казна затвора до једне године. При оцени да ли ће опозвати условни отпуст суд ће нарочито узети у обзир сродност учињених кривичних дела, њихов значај, побуде из којих су учињена и друге околности које указују на оправданост опозивања условног отпуста.

(3) Кад суд опозове условни отпуст изрећи ће казну применом одредаба чл. 48. и 49. став 2. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије узимајући раније изречену казну као већ утврђену. Део казне коју је осуђени издржао по ранијој осуди урачунава се у нову казну, а време проведено на условном отпусту не урачунава се.

(4) Одредбе ст. 1. до 3. овог члана примењиваће се и када се условно отпуштеном суди за дело које је учинио пре него што је условно отпуштен.

(5) Ако условно отпуштени буде осуђен на казну затвора до једне године, а суд не опозове условни отпуст, продужује се условни отпуст за време које је осуђени провео на издржавању казне затвора.

(6) У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана условни отпуст се може опозвати најдоцније у року од две године од дана када је условни отпуст истекао.

Глава четврта

ОДРЕДБЕ О ВАСПИТНИМ МЕРАМА И КАЖЊАВАЊУ МАЛОЛЕТНИКА

Одредбе које се примењују према малолетницима

Члан 11.

Према малолетним учиниоцима кривичних дела примењују се одредбе главе ВИ Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и одредбе ове главе, а остале кривично-правне одредбе само ако нису у супротности са овим посебним одредбама.

Врсте васпитних мера

Члан 12.

Малолетним учиниоцима кривичних дела могу се изрећи ове васпитне мере:

дисциплинске мере: укор или упућивање у дисциплински центар за малолетнике;

мере појачаног надзора: од стране родитеља или стараоца, у другој породици или од стране органа старатељства;

заводске мере: упућивање у васпитну установу, у васпитно-поправни дом или у установу за дефектне малолетнике.

Законом се могу предвидети и друге васпитне мере.

Укор

Члан 13.

Укор се изриче ако је довољно да се малолетник због учињеног кривичног дела само прекори.

Члан 14.

При изрицању укора указаће се малолетнику на штетност његовог поступка и предочиће му се да у случају поновног извршења кривичног дела према њему може бити примењена тежа мера.

Упућивање у дисциплински центар за малолетнике

Члан 15.

Суд ће упутити малолетника у дисциплински центар за малолетнике када је потребно да се одговарајућим краткотрајним мерама изврши утицај на његову личност и владање.

Члан 16.

(1) Малолетника коме је изречена мера упућивања у дисциплински центар за малолетнике суд може упутити у дисциплински центар:

на одређени број сати у празничне дане и то највише четири узастопна празнична дана;

на одређени број сати у току дана, али најдуже до тридесет дана;

на непрекидни боравак за одређени број дана, али не дуже од двадесет дана.

(2) При изрицању ове мере водиће се рачуна да услед њеног извршења малолетник не заостане у редовној настави.

(3) У дисциплинском центру малолетник ће се упослити на корисним радовима који одговарају његовом узрасту.

(4) Кад изрекне упућивање у дисциплински центар за малолетнике, суд може одредити да се по извршењу ове мере малолетник стави под појачани надзор органа старатељства.

Појачан надзор родитеља или стараоца

Члан 17.

Меру појачаног надзора од стране родитеља или стараоца суд ће изрећи ако су родитељи, односно старалац пропустили да врше надзор над малолетником, а у могућности су да овакав надзор врше и то се код њих може с основом очекивати.

Члан 18.

(1) Кад суд изрекне меру појачаног надзора од стране родитеља или стараоца даће родитељу или стараоцу потребна упутства и наложити му одређене дужности у погледу мера које треба предузети за васпитање малолетника и за отклањање штетних утицаја на њега.

(2) Суд ће накнадно одлучити о престанку мере из става 1. овог члана, с тим да њено трајање не може бити краће од једне ни дуже од три године.

(3) При изрицању мере из става 1. овог члана суд може одредити да орган старатељства проверава њено извршење и указује помоћ родитељу или стараоцу. Суд ће накнадно одлучити о престанку овог проверавања, с тим да оно не може трајати мање од једне ни дуже од три године.

Појачан надзор у другој породици

Члан 19.

(1) Ако родитељи односно старалац малолетника нису у могућности да над њим врше надзор или ако се од њих не може то с основом очекивати, малолетник ће се предати другој породици која је вољна да га прими и која има могућност да над њим врши појачан надзор.

(2) При изрицању ове мере суд ће одредити да за време њеног трајања орган старатељства проверава њено извршење и указује потребну помоћ породици којој је малолетник предат.

Члан 20.

Појачан надзор у другој породици може трајати најмање једну а највише три године. Извршење ове мере обуставиће се кад родитељи односно старалац малолетника стекну могућност да над њим врше појачани надзор или кад према резултату преваспитања престане потреба за појачаним надзором. Ако се остваре услови за појачани надзор родитеља или стараоца, извршење ове мере може се обуставити и кад је мера трајала краће од годину дана.

Појачан надзор органа старатељства

Члан 21.

Ако родитељи односно старалац нису у могућности да врше појачан надзор над малолетником, а не постоје услови за предају малолетника другој породици ради вршења оваквог надзора, малолетник ће се ставити под надзор органа старатељства.

Члан 22.

(1) Кад је малолетнику изречена мера појачаног надзора органа старатељства суд ће накнадно одлучити о престанку ове мере с тим да њено трајање не може бити краће ни дуже од три године. За време трајања ове мере малолетник и даље остаје да живи код својих родитеља или других лица која га издржавају, а појачани надзор над њим врши одређено службено лице органа старатељства.

(2) Одређено службено лице органа старатељства брине се о школовању малолетника, његовом запослењу, одвајању из средине која на њега штетно утиче, потребном лечењу и сређивању прилика у којима живи.

Посебне обавезе уз појачан надзор

Члан 23.

Ако је то потребно за успешније извршење изречене мере суд може малолетнику, приликом изрицања неке од васпитних мера појачаног надзора, одредити једну или више посебних обавеза предвиђених законом.

Члан 24.

(1) Приликом изрицања неке од васпитних мера појачаног надзора суд може малолетнику одредити ове обавезе:

1) да се лично извини оштећеном лицу;

2) да у оквиру сопствених могућности отклони штету проузроковану кривичним делом;

3) да редовно похађа школу;

4) да се оспособљава за занимање које одговара његовим способностима и склоностима;

5) да се прихвати запослење;

6) да се уздржи од уживања алкохолних пића и опојних дрога;

7) да се уздржи од посећивања одређених локала односно одређених приредби;

8) да посећује одговарајућу здравствену установу или саветовалиште;

9) да се у слободно време бави одређеним друштвено-корисним делатностима;

10) да се не дружи са лицима која на њега штетно утичу;

11) да учествује у акцијама хуманитарних и омладинских организација;

12) да испуни друге обавезе које суд одреди.

(2) Суд може обавезе, које је одредио изменити или укинути.

(3) При одређивању обавеза из става 2. овог члана суд ће посебно указати малолетнику и његовим родитељима односно стараоцу да се у случају неиспуњења ових обавеза изречена мера појачаног надзора може заменити другом васпитном мером.

Упућивање у васпитну установу

Члан 25.

Суд ће упутити у васпитну установу малолетника над којим треба обезбедити вршење сталног надзора од стране стручних васпитача у општој установи за васпитање малолетника.

Члан 26.

Кад суд упути малолетника у васпитну установу малолетник у њој остаје најмање шест месеци а највише три године. При изрицању ове мере суд неће одредити њено трајање, већ ће о томе накнадно одлучити.

Упућивање у васпитно-поправни дом

Члан 27.

(1) Малолетника према коме треба применити појачане мере преваспитања суд ће упутити у васпитно-поправни дом за малолетне учиниоце кривичних дела.

(2) При одлучивању да ли ће изрећи ову меру суд ће посебно узети у обзир тежину и природу учињеног дела и околност да ли су према малолетнику раније биле изрицане васпитне мере или малолетнички затвор.

Члан 28.

Кад суд упути малолетника у васпитно-поправни дом, малолетник у дому остаје најмање једну а највише пет година. При изрицању ове мере суд неће одредити њено трајање, већ ће о томе накнадно одлучити.

Условни отпуст код упућивања у васпитно-поправни дом

Члан 29.

(1) Малолетника који је у васпитно-поправном дому провео најмање једну годину суд може условно отпустити са издржавања ове васпитне мере, ако се на основу успеха постигнутог у васпитању и преваспитању може основано очекивати да он неће убудуће вршити кривична дела и да ће се у средини у којој буде живео добро владати.

(2) Суд може одлучити да се малолетник за време условног отпуста стави под неку меру појачаног надзора.

(3) Условни отпуст траје најдуже до истека законског рока трајања упућивања у васпитно-поправни дом, ако пре тога суд није ову меру обуставио од извршења или је заменио другом мером.

(4) Ако се за време трајања условног отпуста малолетник не придржава обавеза које су му одређене уз меру појачаног надзора или се уопште тако лоше понаша да његов боравак ван васпитно-поправног дома није више оправдан, суд може опозвати условни отпуст. Време проведено на условном отпусту не урачунава се у законско трајање изречене васпитне мере.

Упућивање у специјалну установу

Члан 30.

(1) Према малолетницима заосталим у психофизичком развоју (глуви, слепи, глувонеми, заостали у душевном развоју и сл.) суд може уместо упућивања у васпитну установу или у васпитно-поправни дом изрећи меру упућивања у специјалну установу за малолетнике заостале у психофизичком развоју.

(2) Ова мера изрећи ће се уместо мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, ако се у одређеној установи за малолетнике заостале у психофизичком развоју може обезбедити чување и лечење и тиме постићи сврха ове мере безбедности.

Члан 31.

Кад суд упути малолетника у специјалну установу, малолетник у њој остаје док је то потребно ради његовог лечења или оспособљавања, али кад постане пунолетан поново ће се испитати потреба његовог даљег задржавања у овој установи.

Избор васпитне мере

Члан 32.

При избору васпитне мере суд ће узети у обзир узраст малолетника, степен његове душевне развијености, његова психичка својства, његове склоности, побуде из којих је дело учињено, досадашње васпитање, средину и прилике у којима је живео, тежину дела, да ли је према њему раније била изречена васпитна мера или малолетнички затвор и све друге околности које могу бити од утицаја за изрицање оне мере којом ће се најбоље постићи сврха васпитних мера.

Обустава извршења и измена одлуке о васпитним мерама

Члан 33.

Кад се после доношења одлуке којом је изречена мера појачаног надзора или заводска мера појаве околности којих није било у време доношења одлуке или се за њих није знало, или ако се не може извршити услед одбијања малолетника или родитеља малолетника да поступе по налогу онога ко меру извршава или ако наступе друге околности предвиђене законом, а оне би биле од утицаја на доношење одлуке, извршење изречене мере може се обуставити или се изречена мера може заменити мером појачаног надзора или заводском мером.

Члан 34.

Ако за поједине мере није што друго предвиђено, мера појачаног надзора или заводска мера може се, с обзиром на постигнути успех преваспитања, обуставити од извршења а може се заменити другом таквом мером којом ће се боље постићи сврха васпитних мера. У погледу заводских мера обустављање од извршења или замењивање другом мером вршиће се уз следећа ограничења:

1) мера упућивања у васпитну установу пре истека рока од шест месеци не може се обуставити од извршења, а до истека овог рока може се изменити само упућивањем малолетника у васпитно-поправни дом или у специјалну установу;

2) мера упућивања у васпитно-поправни дом пре истека рока од једне године не може се обуставити од извршења, а до истека овог рока може се заменити само упућивањем малолетника у специјалну установу.

Поновно одлучивање о васпитним мерама

Члан 35.

(1) Ако је од правноснажности одлуке којом је изречена мера појачаног надзора или заводска мера протекло више од две године, а извршење није започето, суд ће поново одлучити о потреби извршења изречене мере. Притом суд може одлучити да се раније изречена мера изврши, не изврши или да се замени неком другом мером.

(2) Мера упућивања у дисциплински центар за малолетнике неће се извршити ако је протекло више од шест месеци од правноснажности одлуке којом је ова мера изречена, а њено извршење није започето.

Изрицање васпитне мере за кривична дела у стицају

Члан 36.

(1) Ако је малолетник учинио више кривичних дела у стицају, суд ће јединствено ценити сва та дела и изрећи једну од васпитних мера предвиђених овим законом, не одређујући за свако дело посебну меру.

(2) Овако ће суд поступити и у случају ако се после изречене васпитне мере утврди да је малолетник, пре или после њеног изрицања учинио неко кривично дело.

Одмеравање казне малолетничког затвора

Члан 37.

(1) При одмеравању казне старијем малолетнику суд ће узети у обзир све околности које утичу да казна буде већа или мања имајући посебно у виду степен душевне развијености малолетника, и време које је потребно за његово васпитање, преваспитање и стручно усавршавање.

(2) При одмеравању казне старијем малолетнику за одређено кривично дело суд не може изрећи малолетнички затвор у трајању дужем од прописане казне затвора за то дело, али суд није везан за најмању меру прописане казне.

(3) Ако старији малолетник учини више кривичних дела у стицају, а суд нађе да за свако кривично дело треба изрећи казну малолетничког затвора, одмериће казну по слободној оцени у оквиру њене највеће законске мере. Ако суд нађе да би за неко кривично дело у стицају требало старијег малолетника казнити, а да би за друга кривична дела требало изрећи васпитну меру, за сва дела у стицају изрећи ће само казну малолетничког затвора.

(4) Овако ће суд поступити и у случају ако се после изречене казне утврди да је малолетник пре или после њеног изрицања учинио неко кривично дело.

Извршење казне малолетничког затвора

Члан 38.

(1) Казну малолетничког затвора старији малолетници издржавају у посебним казнено-поправним домовима у којима могу остати до навршене двадесет треће године. Ако до тада не буду издржали казну, упутиће се у казнено-поправну установу у којој пунолетна лица издржавају казну. Изузетно у казнено-поправном дому за малолетнике може остати лице које је навршило двадесет три године, али само ако је то потребно ради завршетка његовог школовања или стручног оспособљавања.

(2) Избор посла за осуђене малолетнике врши се према њиховим способностима и склоностима за одређену врсту посла, а у складу са могућностима које постоје у казнено-поправном дому.

(3) Радно време осуђених малолетника одређује се тако да им се омогући школовање и стручно оспособљавање и да им остане довољно времена за физичко васпитање и разоноду.

(4) Осуђени се може условно отпустити ако је издржао трећину казне, али не пре него што је провео једну годину у казнено-поправном дому. За време условног отпуста суд може одредити мере појачаног надзора од стране органа старатељства. За опозивање условног отпуста примениће се сходно одредбе члана 10. овог закона.

Престанак васпитне мере услед изрицања казне малолетничког затвора

Члан 39.

Ако за време трајања васпитне мере суд изрекне старијем малолетнику казну малолетничког затвора, васпитна мера престаје кад малолетник започне издржавање ове казне.

Трајање васпитне мере изречене пунолетном лицу

Члан 40.

Када је пунолетном лицу на основу чл. 81. и 82. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије изречена заводска васпитна мера, оно може остати у васпитној установи или у васпитно-поправном дому најдуже до навршене двадесет треће године.

Дејство казне на васпитне мере

Члан 41.

Ако за време трајања васпитне мере суд изрекне пунолетном лицу казну малолетничког затвора или казну затвора најмање годину дана, васпитна мера престаје када ово лице започне издржавање казне. Ако је изречена казна затвора у краћем трајању, суд ће у пресуди одлучити да ли ће се по издржаној казни наставити извршење васпитне мере или ће се та мера укинути.

Дејство васпитних мера и казне малолетничког затвора

Члан 42.

Лица која издржавају меру упућивања у васпитно-поправни дом или казну малолетничког затвора не могу за време издржавања мере или казне вршити бирачко право, нити могу вршити изборне функције у државним органима, или органима друштвеног самоуправљања у организацијама удруженог рада или другим организацијама.

Члан 43.

Подаци о изреченим васпитним мерама могу се доставити само суду, јавном тужилаштву, органима унутрашњих послова, органу старатељства и установама које се баве заштитом малолетника.

Примена мера безбедности према малолетницима

Члан 44.

Мере безбедности, осим забране вршења позива, делатности или дужности и забране јавног иступања, могу се изрећи и малолетницима ако им је изречена васпитна мера или малолетнички затвор. Мера безбедности обавезног лечења алкохоличара и наркомана не може се изрећи уз дисциплинске васпитне мере.

Глава пета

ВАЖЕЊЕ КРИВИЧНОГ ЗАКОНА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ДЕЛУ КОЈИ СЕ НЕ ПРИМЕЊУЈЕ ЈЕДИНСТВЕНО НА ЦЕЛОЈ ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ И ПОКРАЈИНСКОГ КРИВИЧНОГ ЗАКОНА ЗА КРИВИЧНА ДЕЛА ИЗВРШЕНА НА ТЕРИТОРИЈИ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ВАН ТЕРИТОРИЈА ПОКРАЈИНА И НА ТЕРИТОРИЈИ ПОКРАЈИНА

Члан 45.

(1) Кривични закон Социјалистичке Републике Србије, односно аутономне покрајине важи за сваког ко на територији Републике или на територији покрајине учини кривично дело предвиђено тим законом, без обзира где му се за то дело суди.

(2) Ако је кривично дело учињено на територији Социјалистичке Републике Србије ван територије социјалистичке аутономне покрајине и у једној или обе покрајине или је учињено у обе покрајине а учиниоцу се суди на територији Социјалистичке Републике Србије ван територија социјалистичких аутономних покрајина или покрајини где је дело учињено, примениће се закон Социјалистичке Републике Србије или социјалистичке аутономне покрајине у којој се учиниоцу суди.

(3) Ако је кривично дело учињено на територији Социјалистичке Републике Србије ван територије покрајине и једној покрајини а учиниоцу се суди у другој покрајини, или је учињено на територији обе покрајине а учиниоцу се суди на територији Социјалистичке Републике Србије ван покрајине, примениће се закон републике или покрајине у којој је дело учињено а који је блажи за учиниоца, а ако су оба закона једнако строга примениће се закон Републике односно покрајине на чијој територији је започео извршење кривичног дела.

Глава шеста

ЗНАЧЕЊЕ ИЗРАЗА У ОВОМ ЗАКОНУ

Члан 46.

У смислу овог закона сматра се:

(1) Службеним лицем:

а) лице, које у органу друштвено-политичке заједнице или у другом друштвеном органу врши службене дужности или извршава службену функцију;

б) изабрано лице у органу друштвено-политичке заједнице или именовано лице у извршном или другом органу друштвено-политичке заједнице;

в) овлашћено лице организације удруженог рада или неког другог друштвеног правног лица коме је законом или одлуком скупштине општине, донесеног на основу закона, поверено вршење јавних овлашћења, а које врши у оквиру ових овлашћења одређене дужности;

г) друго лице које врши одређене службене дужности на основу овлашћења, предвиђених законом или другим прописима донесеним на основу закона.

(2) Службеним лицем, ако оно није означено као учинилац кривичног дела, сматра се и службено лице одређено чланом 113. став 4. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

(3) Војним лицем, сматра се лице наведено у члану 113. став 5. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

(4) Одговорним лицем, сматра се лице у организацији удруженог рада или у другом друштвеном правном лицу коме је с обзиром на његову функцију или на основу посебног овлашћења у организацији односно у друштвеном правном лицу поверен одређени круг послова који се односе на извршавање закона или на основу закона донесених прописа, друштвеног договора или самоуправног општег акта организације односно друштвеног правног лица у управљању друштвеном имовином или на руковођење производним или неким другим привредним процесом или надзор над њима. Одговорним лицем сматра се и службено лице кад су у питању кривична дела код којих је као извршилац означено одговорно лице, а нису предвиђена у глави о кривичним делима против службене дужности односно као кривична дела службеног лица у некој другој глави овог закона.

(5) Кад је као извршилац кривичних дела означено службено или одговорно лице, лица наведена у ст. 1. и 4. овог члана могу бити извршиоци тих дела уколико из законских обележја појединог дела не произилази да извршилац може бити само неко од тих лица.

(6) Друштвеном имовином сва средства у друштвеној својини, као што су производна средства и друга средства удруженог рада и удруженим радом остварени доходак, средства за задовољавање заједничких и општих потреба, природна богатства и добра у општој употреби, као и имовинска права друштвених правних лица. Друштвеном имовином у смислу овог закона сматра се и имовина која је поверена државном органу, организацији удруженог рада или другом друштвеном правном лицу или се код њих налази по неком законском основу.

(7) Друштвеним правним лицима:

- организације удруженог рада, њихове заједнице и удружења;

- месне заједнице, самоуправне интересне заједнице, друштвено-политичке заједнице и организације које ове организације и заједнице оснивају као посебне организације за вршење кредитних и других банкарских послова, за осигурање имовине и лица као и друге финансијске организације;

- друштвено-политичке организације и друге законом одређене друштвене организације које могу да стичу средства односно одређена права на средства и да их користе као друштвена средства;

- друге организације које стичу средства и користе их као друштвена и које имају својство правног лица.

(8) Самоуправним општим актима друштвени договори и самоуправни споразуми којима се регулишу општи самоуправни односи, као и други општи акти организација удруженог рада и других самоуправних организација и заједница.

(9) Изборима избори чланова и делегата у органима управљања организација удруженог рада, делегација у основним самоуправним организацијама и заједницама, делегата у већима скупштина друштвено-политичких заједница као и делегација у скупштинама самоуправних интересних заједница које равноправно одлучују са надлежним већима скупштина друштвено-политичких заједница, као и избор делегата за Савезно веће и за Веће република и покрајина Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, избор чланова Председништва Социјалистичке Републике Србије и председништава социјалистичких аутономних покрајина и чланова Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, из Социјалистичке Републике Србије и социјалистичких аутономних покрајина.

(10) Исправа је сваки предмет који је подобан или одређен да служи као доказ какве чињенице која има вредности за правне односе.

(11) Знацима за вредност сматрају се и страни знакови за вредност. Као знаци за вредност сматрају се и домаће и стране поштанске марке које нису више у оптицају.

(12) Као покретна ствар сматра се и свака произведена или скупљена енергија за давање светлости, топлоте, или кретања.

(13) Као сила сматра се и примена хипнозе или омамљујућих средстава у циљу да се неко против своје воље доведе у несвесно стање или да се онеспособи за отпор.

(14) Моторним возилом сматра се свако саобраћајно средство на моторни погон у сувоземном и воденом саобраћају.

Глава седма

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТА И ТЕЛА

Убиство

Члан 47.

(1) Ко другог лиши живота, казниће се затвором најмање пет година.

(2) Затвором најмање десет година или смртном казном, казниће се:

1) ко другог лиши живота на свиреп или подмукао начин;

2) ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању;

3) ко другог лиши живота и при том са умишљајем доведе у опасност живот још неког лица;

4) ко другог лиши живота из користољубља, ради извршења или прикривања другог кривичног дела, из крвне или безобзирне освете или из других ниских побуда;

5) ко лиши живота службено или војно лице при вршењу послова државне безбедности;

6) ко лиши живота службено или војно лице при вршењу послова јавне безбедности или дужности чувања јавног реда, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе, или ко лиши живота лице које на основу закона или другог прописа врши ове послове у остваривању друштвене самозаштите;

7) ко са умишљајем помогне малолетнику у извршењу дела из тач. 1. до 6. овог става а дело буде извршено.

(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко је учинио са умишљајем више убистава, осим оних која су предвиђена у чл. 48. до 50. овог закона, и то без обзира да ли му се за сва убиства суди применом одредаба о стицају или је за неко убиство био раније осуђен.

(4) Ко са умишљајем припрема извршење кривичног дела убиства из ст. 1. до 3. овог члана, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Убиство на мах

Члан 48.

Ко другог лиши живота из нехата, казниће се своје кривице у јаку раздраженост нападом или тешким вређањем од стране убијеног, казниће се затвором од једне до десет година. ******

Убиство из нехата

Члан 49.

Ко другог лиши живота из нехата, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Убиство детета при порођају

Члан 50.

(1) Мати која лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно после порођаја, док траје поремећај што га је код ње изазвао порођај, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) За покушај ће се казнити.

Навођење на самоубиство и помагање у самоубиству

Члан 51.

(1) Ко наведе другог на самоубиство или му помогне у извршењу самоубиства, па ово буде извршено, казниће се затвором од једне до пет година.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини према малолетнику који је навршио 14 година или према лицу које се налази у стању битно смањене урачунљивости, казниће се затвором од једне до десет година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетнику који није навршио четрнаест година или према неурачунљивом лицу, учинилац ће се казнити по члану 47. овог закона.

(4) Ко сурово или нечовечно поступа са лицем које се према њему налази у односу какве подређености или зависности, па оно услед таквог поступања изврши самоубиство, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(5) Ако је услед дела из претходних ставова самоубиство само покушано, суд може учиниоца блаже казнити.

Недозвољен прекид трудноће

Члан 52.

(1) Ко противно прописима о вршењу прекида трудноће бременитој жени са њеним пристанком изврши побачај, започне да врши побачај или јој помогне да изврши побачај, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ко се бави вршењем дела из става 1. овог члана, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко бременитој жени без њеног пристанка изврши или започне да врши побачај, казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ако услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступи смрт или тешка телесна повреда или тешко нарушење здравља жене над којом је извршен побачај, учинилац ће се казнити за дело из става 1. овог члана затвором од шест месеци до пет година, а за дело из ст. 2. и 3. овог члана затвором најмање три године.

Тешка телесна повреда

Члан 53.

(1) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље тешко наруши, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко другог телесно повреди или му здравље наруши тако тешко да је услед тога доведен у опасност живот повређеног или је уништен или трајно и у знатној мери ослабљен који важан део његовог тела или који важан орган, или је проузрокована трајна неспособност за рад повређеног, или трајно и тешко нарушење његовог здравља или унакаженост, казниће се затвором од једне до десет година.

(3) Ако повређени умре услед повреда из ст. 1. и 2. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од једне до дванаест година.

(4) Ко дело из ст. 1. до 3. овог члана учини на мах, доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, или тешким вређањем од стране повређеног, казниће се за дело из става 1. затвором до три године, а за дело из ст. 2. и 3. затвором од једне до пет година.

Лака телесна повреда

Члан 54.

(1) Ко другог лако телесно повреди или му здравље лако наруши, казниће се затвором до једне године.

(2) Ако је таква повреда нанесена оружјем, опасним оруђем или другим средством подобним да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, учинилац ће се казнити затвором до три године.

(3) Суд може учиниоцу дела из става 2. овог члана изрећи судску опомену, ако је учинилац био изазван непристојним или грубим понашањем оштећеног.

(4) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.

Учествовање у тучи

Члан 55.

Ко учествује у каквој тучи у којој је неко лишен живота или је другом нанесена тешка телесна повреда, казниће се за само учествовање затвором од три месеца до три године.

Угрожавање опасним оруђем при тучи или свађи

Члан 56.

Ко се при каквој тучи или свађи маши оружја, опасног оруђа или другог средства подобног да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

Излагање опасности

Члан 57.

(1) Ко друго лице остави без помоћи у стању или приликама опасним по живот које је сам проузроковао, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако лице изложено таквој опасности услед тога изгуби живот или буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Напуштање немоћног лица

Члан 58.

(1) Ко немоћно лице које му је поверено или о којем је иначе дужан да се стара остави без помоћи у приликама опасним за живот или здравље, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако остављено лице услед тога изгуби живот или буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Непружање помоћи

Члан 59.

Ко не пружи помоћ лицу које се налази у непосредној опасности за живот иако је то могао учинити без опасности за себе или другог, казниће се затвором до једне године.

Глава осма

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛОБОДА И ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА

Повреда равноправности грађана

Члан 60.

Ко на основу разлике у националности, раси, вероисповести, етничкој припадности, полу, језику, образовању или друштвеном положају ускрати или ограничи права грађана утврђена уставом, законом или другим прописом или општим актом, или ко на основу ове разлике даје грађанима повластице или погодности, казниће се затвором од три месеца до пет година.

Члан 61.

Ко супротно прописима о равноправној употреби језика или писама народа и народности Југославије ускрати или ограничи грађанину да при остваривању својих права или обраћању органима или организацијама употреби језик односно писмо којим се служи, казниће се затвором до једне године.

Принуда

Члан 62.

(1) Ко другог силом или озбиљном претњом принуди да нешто учини или не учини или трпи, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини претњом убиством или тешком телесном повредом, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(3) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.

Противправно лишење слободе

Члан 63.

(1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин одузме слободу кретања, казниће се затвором до једне године.

(2) За покушај ће се казнити.

(3) Ако противправно лишење слободе учини службено лице злоупотребом свог положаја или овлашћења, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(4) Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана, или је вршено на свиреп начин, или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(5) Ако је лице које је противправно лишено слободе услед тога изгубило живот, учинилац ће се казнити затвором најмање три године.

Отмица

Члан 64.

(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин одведе или задржи неко лице са намером да га не пусти на слободу док од њега или другог лица не изнуди новац или какву другу имовинску корист, или да њега или кога другог принуди да нешто друго учини, не учини или трпи, казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ко ради остварења циља отмице прети убиством или тешком телесном повредом отетом лицу, или ко дело из става 1. овог члана учини према малолетном лицу, казниће се затвором најмање три године.

(3) Учинилац дела из ст. 1. и 2. овог члана који добровољно пусти на слободу отето лице, иако није остварен циљ отмице, може се ослободити од казне.

Изнуђивање исказа

Члан 65.

(1) Службено лице које у вршењу службе употреби силу или претњу или друго недопуштено средство или недопуштен начин у намери да изнуди исказ или неку другу изјаву од окривљеног, сведока, вештака или другог лица, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је изнуђивање исказа или изјаве праћено тешким насиљем, или ако су услед изнуђеног исказа наступиле особито тешке последице за окривљеног у кривичном поступку, учинилац ће се казнити затвором најмање једну годину.

Злостава у служби

Члан 66.

Службено лице које у вршењу службе другог злостави, увреди или уопште према њему поступи на начин којим се вређа људско достојанство, казниће се затвором од три месеца до три године.

Угрожавање сигурности

Члан 67.

(1) Ко угрози сигурност неког лица озбиљном претњом да ће напасти на живот или тело тог лица, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини према више лица, или ако ово дело изазове узнемиреност грађана, или у другом особито тешком случају, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(3) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.

Нарушавање неповредивости стана

Члан 68.

(1) Ко неовлашћено продре у туђ стан или затворене просторије или се на захтев овлашћеног лица одатле не удаљи, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.

(4) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.

Противзаконито претресање

Члан 69.

Службено лице које у вршењу службе противзаконито врши претресање стана, просторија или лица, казниће се затвором од три месеца до три године.

Неовлашћено прислушкивање и тонско снимање

Члан 70.

(1) Ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или тонски сними разговор или изјаву која му није намењена, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се лице које омогући непозваном лицу да се упозна са разговором или изјавом која је неовлашћено прислушкивана односно тонски снимана.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учинило службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од три месеца до три године.

(4) Гоњење за дела из ст. 1. и 2. овог члана предузима се по приватној тужби.

Неовлашћено фотографисање

Члан 71.

(1) Ко неовлашћено учини фотографски, филмски или други снимак неког лица у његовим личним просторијама или на другом месту без његовог пристанка, а при томе осетно задре у његов лични живот, или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Гоњење за ово дело предузима се по приватној тужби.

Повреда тајности писама или других пошиљки

Члан 72.

(1) Ко неовлашћено отвори туђе писмо или телеграм или какво друго затворено писмено или пошиљку, или на други начин повреди њихову тајност, или ко неовлашћено задржи, прикрије, уништи или другом преда туђе писмо, телеграм, затворено писмено или пошиљку, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист или да другом нанесе какву штету, саопшти другом тајну коју је сазнао повредом тајности туђег писма, телеграма или каквог другог затвореног писмена или пошиљке, или се том тајном послужи, казниће се затвором до једне године.

(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се за дело из става 1. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 2. затвором од шест месеци до пет година.

(4) Гоњење за дела из ст. 1. и 2. овог члана предузима се по приватној тужби.

Неовлашћено откривање тајне

Члан 73.

(1) Адвокат, бранилац, лекар или други здравствени радник или друго лице које неовлашћено открије тајну коју је сазнало у вршењу свог позива, казниће се затвором до једне године.

(2) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана ко открије тајну у општем интересу или у интересу другог лица који је претежнији од интереса чувања тајне.

(3) Гоњење се предузима по приватној тужби.

Повреда права на подношење правног средства

Члан 74.

(1) Ко у вршењу своје радне обавезе спречава другог да користи своје право на подношење жалбе или неког другог правног средства, приговора, молбе или представке, казниће се затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом службеног положаја или овлашћења, казниће се затвором од три месеца до три године.

Спречавање штампања и растурања штампаних ствари

Члан 75.

Ко противправно спречава штампање, продају или растурање књига, часописа, новина и других штампаних ствари, казниће се затвором до једне године.

Спречавање или ометање јавног скупа

Члан 76.

(1) Ко силом. озбиљном претњом, обманом или на други начин спречи или омета сазивање или одржавање јавног скупа на који грађани имају право по закону, казниће се затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свог положаја или овлашћења, казниће се затвором од три месеца до три године.

Глава девета

КРИВИЧНА ДЈЕЛА ПРОТИВ САМОУПРАВЉАЊА

Повреда самоуправљања

Члан 77.

(1) Ко свесним кршењем прописа или самоуправних општих аката или на други противправни начин спречава у самоуправној организацији или заједници самоуправно организовање, или онемогућава или теже омета рад и одлучивање органа самоуправљања, казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено силом, претњом, на организован начин, искоришћавањем друштвеног положаја или утицаја или од стране службеног или одговорног лица злоупотребом положаја или овлашћења или је изазвало тежи поремећај самоуправљања или самоуправних односа, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Повреда права на самоуправљање

Члан 78.

(1) Ко силом, озбиљном претњом, свесним кршењем прописа или самоуправних општих аката или на други противправни начин неког спречи или онемогући да самоуправно одлучује о својим личним и заједничким интересима, или га омета или спречи у остваривању другог самоуправног права, казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршило службено лице или одговорно лице злоупотребом положаја или овлашћења, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Злоупотреба самоуправљања

Члан 79.

(1) Ко злоупотребом свог положаја или овлашћења или као члан органа самоуправљања утиче да орган самоуправљања донесе одлуку којом се крши устав, закон или други пропис или самоуправни општи акт, па услед тога таква одлука буде донесена, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко користећи свој положај или овлашћење или као члан органа самоуправљања утиче да орган самоуправљања прикрије кривично дело за које се гони по службеној дужности или привредни преступ који је извршен у организацији удруженог рада, другом друштвеном правном лицу или заједници или државном органу, па услед тога кривично дело или привредни преступ не буде пријављен.

(3) У особито тешком случају дела из ст. 1. и 2. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Повреда права гласања

Члан 80.

Ко другог у намери да му онемогући вршење права гласања, противзаконито не уведе у списак гласача или га избрише из тог списка, казниће се затвором до једне године.

Повреда слободе опредељења при гласању

Члан 81.

(1) Ко силом, озбиљном претњом подмићивањем или на други начин принуди другог или на њега утиче да на изборима, гласању о опозиву или на референдуму врши или не врши право гласања или да гласа за или против одређеног кандидата односно предлога, казниће се затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са изборима или гласањем, казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Ко после обављених избора, гласања о опозиву или гласања на референдуму позове гласача на одговорност због гласања, или захтева од њега да каже како је гласао или зашто није гласао, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Злоупотреба права гласања

Члан 82.

Ко на изборима, гласању о опозиву или на референдуму гласа уместо другог лица под његовим именом или на истом гласању гласа више од једанпут, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Повреда тајности гласања

Члан 83.

(1) Ко на изборима, гласању о опозиву или референдуму повреди тајност гласања, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са изборима или гласањем, казниће се затвором до три године.

Фалсификовање резултата избора и гласања

Члан 84.

Члан бирачког одбора, изборне комисије, одбора за спровођење референдума или друго лице у вршењу дужности у вези са изборима или гласањем, који на изборима, гласању о опозиву или на референдуму измени број датих гласова додавањем или одузимањем гласачких листића или гласова при пребројавању, или објави резултат избора или гласања који не одговара обављеном гласању, казниће се затвором до три године.

Уништавање докумената о изборима и гласању

Члан 85.

Ко на изборима, гласању о опозиву или на референдуму уништи, оштети или прикрије неки докуменат о изборима или гласању или било који предмет намењен изборима или гласању казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Глава десета

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ РАДНИХ ОДНОСА

Повреда права из радног односа

Члан 86.

Ко се свесно не придржава закона или других прописа или самоуправних општих аката о заснивању или престанку радног односа, о радном времену, о годишњем одмору или одсуствовању, о личном дохотку или другим правима из радног односа, о заштити на раду жена, омладине и инвалида или о забрани прековременог или ноћног рада и тиме раднику ускрати или ограничи право које му по тим прописима припада, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Повреда права из социјалног осигурања

Члан 87.

Ко се свесно не придржава закона или других прописа или самоуправних општих аката о социјалном осигурању и тиме ускрати или ограничи неком лицу право које му по тим прописима припада, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Злоупотреба права из социјалног осигурања

Члан 88.

Ко симулирањем или проузроковањем болести или неспособности за рад постигне да му се призна неко право из социјалног осигурања које му по законима или другим прописима или самоуправним општим актима не би припадало, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Повреда права за време привремене незапослености

Члан 89.

Ко се свесно не придржава закона или других прописа или самоуправних општих аката о правима грађана за време привремене незапослености и тиме другом ускрати или ограничи право које му по тим прописима припада, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Непредузимање мера заштите на раду

Члан 90.

(1) Одговорно лице у организацији удруженог рада или другој организацији односно лице које самостално обавља делатност личним радом средствима у својини грађана, које се свесно не придржава закона или других прописа или самоуправних општих аката о мерама заштите на раду, иако зна да услед тога може наступити опасност за живот или здравље радника, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) При изрицању условне осуде суд може учиниоцу поставити услов да у одређеном року поступи по прописима о мерама заштите на раду.

Неизвршење одлуке о враћању радника на рад

Члан 91.

Службено или одговорно лице које не поступи по правоснажној одлуци којом је одлучено о враћању радника на рад, казниће се затвором од три месеца до три године.

Глава једанаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧАСТИ И УГЛЕДА

Клевета

Члан 92.

(1) Ко за другог износи или проноси штогод неистинито што може шкодити његовој части и угледу, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије, других средстава јавног информисања и комуницирања или сличних средстава или на јавном скупу, учинилац ће се казнити затвором до једне године.

(3) Ако је оно што се неистинито износи или проноси таквог значаја да је довело или могло довести до тешких последица за оштећеног, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(4) Ако окривљени докаже истинитост свог тврђења или ако докаже да је имао основаног разлога да поверује у истинитост онога што је износио или проносио неће се казнити за клевету, али се може казнити за увреду (члан 93), односно за омаловажавање пребацивањем за кривично дело (члан 95).

(5) Ко за другог лажно износи или проноси да је учинио кривично дело за које се гони по службеној дужности казниће се за клевету иако је имао основаног разлога да поверује у истинитост оног што је износио или проносио, уколико изношење или проношење није учињено под условима из члана 96. став 2. овог закона. Истинитост чињенице да је неко учинио кривично дело за које се гони по службеној дужности може се доказати само правоснажном пресудом, а другим доказним средствима само ако гоњење или суђење није могуће или није дозвољено.

Увреда

Члан 93.

(1) Ко увреди другог, казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије, других средстава јавног информисања и комуницирања или сличних средстава или на јавном скупу, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

(3) Ако је увређени увреду повратио може суд обе или једну страну казнити или ослободити од казне.

Изношење личних и породичних прилика

Члан 94.

(1) Ко износи или проноси штогод из личног или породичног живота неког лица што може шкодити његовом угледу, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије, других средстава јавног информисања и комуницирања или сличних средстава или на јавном скупу, учинилац ће се казнити затвором до једне године.

(3) Ако је оно што се износи или проноси таквог значаја да је довело или могло довести до тешких последица за оштећеног, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(4) Истинитост или неистинитост оног што се износи или проноси у погледу личног или породичног живота неког лица не може се доказивати, осим у случају из члана 96. став 3. овог закона.

Омаловажавање пребацивањем за кривично дело

Члан 95.

(1) Ко у намери да другог омаловажи овом пребаци да је учинио какво кривично дело или да је осуђиван због каквог кривичног дела, или то у истој намери неком саопшти, казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије, других средстава јавног информисања или комуницирања или сличних средстава или на јавном скупу, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

Некажњавање за кривична дела из чл. 92. до 94.

Члан 96.

(1) Неће се казнити ко се увредљиво изрази о другоме у научном, књижевном или уметничком делу, озбиљној критици, вршењу службене дужности, новинарског позива, политичке, самоуправне или друге друштвене делатности, одбрани неког права или при заштити оправданих интереса, ако из начина изражавања или других околности произилази да то није учињено у намери омаловажавања.

(2) У случајевима из става 1. овог члана неће се казнити ко за другог износи или проноси да је учинио кривично дело за које се гони по службеној дужности иако не постоји правоснажна пресуда (члана 92. став 5.) ако докаже да је имао основаног разлога да поверује у истинитост оног што је износио или проносио.

(3) За изношење или проношење личних или породичних прилика које је учињено у вршењу службене дужности, политичке, самоуправне или друге друштвене делатности, одбрани неког права или при заштити оправданих интереса, учинилац се неће казнити ако докаже истинитост свог тврђења или ако докаже да је имао основаног разлога да поверује у истинитост оног што је износио или проносио.

Изрицање судске опомене за кривична дела из чл. 92. до 95.

Члан 97.

Суд може учиниоцу кривичног дела из чл. 92. до 95. овог закона изрећи судску опомену нарочито у случају ако је учинилац био изазван непристојним или грубим поступањем оштећеног, ако је пред судом изјавио спремност да се оштећеном извини, а у случају кривичних дела из чл. 92. до 94. овог закона и ако је опозвао пред судом оно што је износио или проносио.

Повреда угледа Социјалистичке Републике Србије

Члан 98.

Ко изложи порузи Социјалистичку Републику Србију, њену заставу, грб или химну, њене највише органе или представнике тих органа, казниће се затвором од три месеца до три године.

Повреда угледа социјалистичке аутономне покрајине и социјалистичке републике

Члан 99.

Ко изложи порузи другу социјалистичку републику, њену заставу, грб или химну, социјалистичку аутономну покрајину, њихове представнике или представнике тих органа казниће се затвором од три месеца до три године.

Излагање порузи народа и народности Југославије

Члан 100.

Ко изложи порузи народе или народности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије или етничке групе које у њој живе, казниће се затвором од три месеца до три године.

Гоњење за кривично дело против части и угледа

Члан 101.

(1) Гоњење за дела из чл. 92. до 95. овог закона предузима се по приватној тужби.

(2) Ако су дела из чл. 92. и 93. овог закона учињена према државном органу, друштвено-политичкој заједници, самоуправној интересној заједници, према службеном или војном лицу, према носиоцу друштвено-политичке или самоуправне функције у овим заједницама у вези с њиховом службом или остваривањем њихове функције, гоњење се предузима по службеној дужности.

(3) Ако су дела из чл. 92. до 94. овог закона учињена према умрлом лицу, гоњење се предузима по приватној тужби брачног друга, или лица које је са умрлим живело у трајној ванбрачној заједници, деце, родитеља, браће и сестара умрлог лица.

Објављивање судске пресуде

Члан 102.

При осуди за дело клевете нанесене путем штампе, радија, телевизије, других средстава јавног информисања и комуницирања или сличних средстава, суд на захтев тужиоца може одлучити да се о трошку осуђеног истим путем или на други одговарајући начин објави судска пресуда у целини или у изводу.

Глава дванаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ДОСТОЈАНСТВА ЛИЧНОСТИ И МОРАЛА

Силовање

Члан 103.

(1) Ко принуди на обљубу женско лице са којим не живи у брачној заједници употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица, казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда или смрт женског лица, или је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или у другом особито тешком случају, учинилац ће се казнити затвором најмање три године.

Принуда на обљубу

Члан 104.

Ко принуди на обљубу женско лице са којим не живи у брачној заједници озбиљном претњом да ће за то или њему блиско лице открити нешто што би њиховој части или угледу шкодило или озбиљном претњом другим тешким злом, уколико не постоје обележја неког другог кривичног дела, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Обљуба над немоћним лицем

Члан 105.

(1) Ко над женским лицем са којим не живи у брачној заједници изврши обљубу искористивши душевно обољење, привремену душевну поремећеност, немоћ или какво друго стање тог лица услед којег оно није способно за отпор, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда или смрт женског лица, или је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или у другом особито тешком случају, учинилац ће се казнити затвором најмање једну годину.

Обљуба или противприродни блуд са лицем које није навршило четрнаест година

Члан 106.

(1) Ко изврши обљубу или противприродни блуд са лицем које није навршило четрнаест година, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко дело из става 1. овог члана изврши над немоћном лицем које није навршило четрнаест година или употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица, казниће се затвором најмање три године.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или смрт малолетног лица, или је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или у другом особито тешком случају, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

Обљуба или противприродни блуд злоупотребом положаја

Члан 107.

(1) Ко злоупотребом свог положаја наведе на обљубу женско лице које се према њему налази у односу какве подређености или зависности, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Наставник, васпитач, старалац, усвојилац, очух, или друго лице које злоупотребом свог положаја изврши обљубу или противприродни блуд са малолетним лицем старијим од четрнаест година које му је поверено ради учења, васпитања, чувања или неге, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено према лицу које није навршило четрнаест година, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Блудне радње

Члан 108.

Ко у случајевима из чл. 103. до 107. овог закона изврши само блудну радњу, казниће се затвором до три године.

Завођење

Члан 109.

(1) Ко лажним обећањем брака наведе на обљубу малолетно женско лице које је навршило четрнаест година, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Гоњење се предузима по приватној тужби.

Противприродни блуд

Члан 110.

(1) Ко принуди на противприродни блуд друго лице употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица, казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда или смрт принуђеног лица, или је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или у другом особито тешком случају, учинилац ће се казнити затвором најмање три године.

(3) За противприродни блуд између лица мушког пола, учинилац ће се казнити затвором до једне године.

Подвођење или омогућавање вршења блуда

Члан 111.

(1) Ко подведе малолетно лице, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ко омогућава вршење блуда са малолетником, казниће се затвором до три године.

(3) Казном из става 2. овог члана казниће се ко за награду подведе женско лице или ко за награду омогућава вршење блуда.

Глава тринаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БРАКА И ПОРОДИЦЕ

Двобрачност

Члан 112.

(1) Ко закључи нови брак, иако се већ налази у браку, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко закључи брак са лицем за које зна да се налази у браку.

Закључење ништавог брака

Члан 113.

(1) Ко закључујући брак прикрије од друге стране неку чињеницу због које је брак ништав или другу страну доведе или одржава у таквој заблуди због које је брак ништав, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Гоњење се може предузети само ако је тако закључен брак поништен из разлога наведених у ставу 1. овог члана.

Омогућавање закључења недозвољеног брака

Члан 114.

(1) Председник или овлашћени делегат скупштине општине или матичар који вршењем своје службене дужности свесно дозволи да се закључи брак који је по закону забрањен, ништав или се сматра непостојећим, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Матичар или друго службено лице које у име скупштине општине при закључењу брака врши радње које по закону може предузети само председник или овлашћени делегат скупштине општине, казниће се затвором до једне године.

Ванбрачна заједница са малолетним лицем

Члан 115.

(1) Пунолетно лице које живи у ванбрачној заједници са малолетним лицем које је навршило четрнаест година, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се родитељи, усвојилац или старалац који малолетном лицу које је навршило четрнаест година допусти да живи у ванбрачној заједници са другим лицем, или га на то наведе.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено из користољубља, учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

(4) Ако се брак закључи, гоњење се неће предузети, а ако је предузето, обуставиће се.

Одузимање малолетног лица

Члан 116.

(1) Ко малолетно лице противправно задржи или одузме од родитеља, усвојиоца, стараоца или од установе односно лица којима је оно поверено или онемогућава извршење одлуке о додели малолетног лица, казниће се затвором до једне године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини из користољубља или других ниских побуда, казниће се затвором од једне до десет година.

Промена породичног стања

Члан 117.

(1) Ко подметањем, заменом или на други начин промени породично стање детета, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) За покушај ће се казнити.

Запуштање и злостављање малолетног лица

Члан 118.

(1) Родитељи, усвојилац, старалац или друго лице које грубим занемаривањем своје дужности збрињавања и васпитања запусти малолетно лице о коме је дужно да се стара, казниће се затвором до три године.

(2) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које злоставља малолетно лице или га принуђава на претеран рад или рад који не одговара узрасту малолетног лица или на просјачење или га из користољубља наводи на вршење других радњи које су штетне за његов развитак, казниће се затвором од три месеца до три године.

Неплаћање алиментације

Члан 119.

(1) Ко избегава да даје издржавање за лице које је на основу извршене судске одлуке или извршног поравнања пред судом или другим надлежним органом дужан издржавати, казниће се затвором до једне године.

(2) У особито тешком случају дела из става 1. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(3) При изрицању условне осуде суд може учиниоцу поставити услов да измири доспеле обавезе и да уредно плаћа издржавање.

Кршење породичних обавеза

Члан 120.

(1) Ко грубим кршењем својих породичних обавеза предвиђених законом остави у тешком положају или напусти члана породице који није у стању да се сам о себи стара, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако члан породице услед тога изгуби живот или му здравље буде тешко нарушено, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) При изрицању условне осуде суд може учиниоцу поставити услов да уредно испуњава своје обавезе предвиђене законом.

Родоскрвњење

Члан 121.

Ко изврши обљубу са сродником по крви у правој линији или са братом односно сестром, казниће се затвором до три године.

Глава четрнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЗДРАВЉА ЉУДИ И ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ

Преношење заразне болести

Члан 122.

(1) Ко не поступајући по прописима или наредбама којима надлежни орган или организација одређује прегледе, дезинфекцију, издвајање болесника или неке друге мере за сузбијање или спречавање заразних болести код људи, проузрокује преношење заразне болести, казниће се затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко не поступајући по прописима или наредбама из става 1. овог члана у погледу сузбијања или спречавања заразних болести код животиња, које се могу пренети на људе, проузрокује преношење заразне болести на људе, проузрокује преношење заразне болести на људе.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

Непоступање по здравственим прописима за време епидемије

Члан 123.

Ко за време епидемије какве опасне заразне болести код људи не поступи по прописима или наредбама којима се одређују мере за њено сузбијање или спречавање, казниће се затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко за време епидемије какве опасне заразне болести код животиња, која се може пренети на људе, не поступи по прописима или наредбама којима се одређују мере за њено сузбијање или спречавање.

Преношење полне болести

Члан 124.

(1) Ко знајући да је заражен полном болешћу, вршењем обљубе или на други начин другог зарази том болешћу, казниће се затвором до једне године.

(2) Гоњење се предузима по приватној тужби.

Запослење лица оболелих од заразне болести

Члан 125.

(1) Ко у болници, породилишту, интернату, школи, другој организацији удруженог рада или радњи где се рукује предметима исхране или врше хигијенске услуге или у сличној организацији или радњи, противно здравственим прописима прими на рад или држи на раду лице које болује од заразне болести и тиме проузрокује преношење заразне болести, казниће се затвором до једне године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

Несавесно лечење болесника

Члан 126.

Лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења, или не примени одговарајуће хигијенске мере или уопште несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица, казниће се затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и други здравствени радник који при пружању медицинске помоћи или неге или при вршењу друге здравствене делатности несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица.

(3) Ко је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до једне године.

Неуказивање лекарске помоћи

Члан 127.

(1) Лекар који противно својој лекарској дужности одбије да укаже лекарску помоћ лицу коме је таква помоћ потребна, а које се налази у непосредној опасности за живот, казниће се затвором до једне године.

(2) Ако услед дела из става 1. овог члана лице, коме није указана лекарска помоћ, умре или буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Надрилекарство

Члан 128.

Ко се, немајући прописану стручну спрему, бави лечењем или пружањем медицинске помоћи, казниће се затвором до једне године и новчаном казном.

Производња и стављање у промет шкодљивих животних намирница

Члан 129.

(1) Ко производи ради продаје, продаје или на други начин ставља у промет шкодљиве животне намирнице, јело или пиће или друге шкодљиве производе, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

(3) Шкодљиве намирнице и производи одузеће се.

Несавесно вршење прегледа животних намирница

Члан 130.

(1) Овлашћено лице које несавесно изврши преглед стоке за клање, меса намењеног за исхрану и животних намирница или противно прописима не изврши преглед и тиме омогући да се стави у промет месо или животна намирница шкодљива за здравље људи, казниће се затвором до једне године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

Загађивање воде за пиће

Члан 131.

(1) Ко каквим шкодљивим материјалом учини опасном за живот или за здравље људи воду за пиће у извориштима вода, инсталацији за пречишћавање, у разводној мрежи или какву другу воду која људима служи за пиће, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три месеца.

Служење алкохолних пића малолетним лицима

Члан 132.

Ко у угоститељској или некој другој радњи у којој се продају алкохолна пића послужи малолетно лице који није навршило шеснаест година жестоким алкохолним пићем или га послужи другим алкохолним пићем у количинама које могу довести до опијања тог лица, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

Загађивање ваздуха и вода

Члан 133.

(1) Ко кршењем прописа о заштити и унапређењу човекове средине загади ваздух, воду, водоток или језера у већем обиму или на ширем подручју и тиме изазове опасност по живот или здравље људи, или уништење животињског и биљног света већих размера, казниће се затвором до три године.

(2) Одговорно лице у организацији удруженог рада, друштвено-политичкој заједници, месној заједници, или другој организацији или заједници која кршењем прописа о заштити и унапређењу човекове средине пропусти да постави уређаје за пречишћавање или допусти изградњу, стављање у погон или коришћење погона који загађују средину или на други начин пропусти да спречи или доведе до загађивања ваздуха, воде, водотока или језера, које прелази допуштене границе и тиме изазове опасност по живот или здравље људи, или уништење животињског или биљног света већих размера, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити за дело из ст. 1. овог члана новчаном казном или затвором до једне године, а за дело из става 2. овог члана затвором до три године.

Загађивање земљишта

Члан 134.

(1) Ко кршењем прописа о заштити и унапређењу човекове средине загади земљиште у већој мери или на ширем подручју, па тиме изазове опасност за живот или здравље људи или проузрокује уништење животињског или биљног света већих размера, казниће се затвором до три године.

(2) Одговорно лице у организацији удруженог рада, друштвено-политичкој заједници, месној заједници или другој самоуправној организацији или заједници које кршењем прописа о заштити и унапређењу човекове средине допусти изградњу, пуштање у погон или коришћење погона који загађује земљиште, или на други начин пропусти да предузме мере за спречавање или онемогућавање загађивања земљишта, или доведе до загађивања земљишта које знатно прелази дозвољене границе и тиме изазове опасност за живот или здравље људи, или проузрокује уништење животињског или биљног света већих размера, казниће се затвором до шест месеци или до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. или 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(4) При изрицању условне осуде за дело из ст. 2. или 3. овог члана учиниоцу се може поставити услов да у одређеном року предузме законом или другим прописом одређене мере за заштиту, чување и унапређење човекове средине.

Тешка дела против здравља људи

Члан 135.

(1) Ако услед дела из чл. 122. ст. 1. и 2, 125. став 1, 126. ст. 1. и 2, 128, 129. став 1, 130. став 1, 131. став 1. и 133. ст. 1. и 2. овог закона неко лице буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(2) Ако је услед дела из чл. 122. ст. 1. и 2, 125. став 1, 126. ст. 1. и 2, 128, 129. став 1, 130. став 1, и 133. ст. 1. и 2. овог закона наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором најмање три године.

(3) У особито тешком случају дела из става 2. овог члана, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година или затвором од двадесет година.

(4) Ако услед дела из чл. 122. став 3, 125. став 2, 126. став 3, 129. став 2, 130. став 2, 131. став 2. и 133. став 3. овог закона неко лице буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(5) Ако је услед дела из чл. 122. став 3, 125. став 2, 126. став 3, 129. став 2, 130. став 2, 131. став 2. и 133. став 3. овог закона наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Глава петнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ

Несавесно пословање у привреди

Члан 136.

(1) Одговорно лице у организацији удруженог рада која врши привредну делатност или другом друштвеном правном лицу које врши такву делатност, које свесним кршењем прописа, друштвеног договора, самоуправног споразума или одлука органа самоуправљања или извршењем одлука органа самоуправљања за које зна да су у супротности са законом или на други начин очигледно несавесно поступа у пословању, организовању процеса производње или организовању рада или у погледу коришћења друштвене имовине или старања о овој имовини, иако је било свесно или је било дужно и могло бити свесно да услед тога може наступити за организацију удруженог рада односно друштвено правно лице имовинска штета, па та штета и наступи у износу који прелази десет хиљада динара, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила имовинска штета у износу који прелази сто хиљада динара или је покренут поступак санације или је организација удруженог рада, односно друштвено правно лице дошло под стечај, учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

Проузроковање стечаја

Члан 137.

(1) Одговорно лице у организацији удруженог рада која врши привредну делатност или другом друштвеном правном лицу које врши такву делатност, које знајући за неспособност плаћања организације односно друштвеног правног лица, нерационалним трошењем средстава или њиховим отуђењем у бесцење, прекомерним задуживањем, преузимањем несразмерних обавеза, лакомисленим закључивањем или обнављањем уговора са лицима неспособним за плаћање или пропуштањем благовременог остваривања потраживања, проузрокује стечај организације односно друштвеног правног лица, казниће се затвором од једне до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено из нехата, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

Оштећење поверилаца

Члан 138.

(1) Одговорно лице у организацији удруженог рада које врши привредну делатност или другом друштвеном правном лицу које врши такву делатност, које, знајући да је организација односно друштвено правно лице постало неспособно за плаћање, исплатом дуга или на други начин намерно стави којег повериоца у повољнији положај и тиме знатно оштети остале повериоце организације односно друштвеног правног лица, казниће се затвором од шест месеци до три године.

(2) Одговорно лице у организацији удруженог рада која врши привредну делатност или другом друштвеном правном лицу које врши такву делатност, које, знајући да је организација постала неспособна за плаћање а у намери да изигра или оштети повериоца, призна неистинито потраживање, саставља лажне уговоре или неком другом преварном радњом оштети повериоце организације односно друштвеног правног лица, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) У особито тешком случају дела из ст. 1. и 2. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

Злоупотреба овлашћења у привреди

Члан 139.

(1) Одговорно лице у организацији удруженог рада која врши привредну делатност или другом друштвеном правном лицу које врши такву делатност, које, у намери прибављања противправне имовинске користи за организацију удруженог рада односно друштвено правно лице у коме је запослено, за другу организацију или друштвено-политичку заједницу:

1) ствара или држи недозвољене фондове у земљи или иностранству;

2) састављањем исправе неистините садржине, лажним билансима, проценама или инвентарисањем односно лажним приказивањем или прикривањем чињеница, неистинито приказује стање и кретање средстава и резултате пословања, па на тај начин доводе у заблуду органе управљања у организацији удруженог рада односно друштвеном правном лицу приликом доношења одлука о пословима управљања или организацију удруженог рада односно друштвено правно лице стави у повољнији положај приликом добијања средстава или других погодности које се организацији удруженог рада или друштвеном правном лицу не би признале према постојећим прописима;

3) при извршавању обавеза према друштвеној заједници ускрати средства која заједници припадају;

4) средства с којима располаже користи противно њиховој намени;

5) на други начин грубо повреди овлашћења у погледу управљања, располагања и коришћења друштвеном имовином, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) У особито тешком случају дела из става 1. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

Закључење штетног уговора

Члан 140.

(1) Ко као представник или заступник организације удруженог рада која врши привредну делатност или другог друштвеног правног лица које врши такву делатност закључи уговор за који зна да је штетан за организацију односно друштвено правно лице или закључи уговор противно овлашћењу и тиме нанесе штету организацији односно друштвеном правном лицу, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана имало или могло да има штетне последице за привредне интересе друштвене заједнице, учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

(3) Ако је учинилац дела из става 1. овог члана примио мито или у другом особитом тешком случају, казниће се затвором најмање једну годину.

Издавање и неовлашћено прибављање пословне тајне

Члан 141.

(1) Ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају пословну тајну или ко прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих података или ради објављивања или коришћења података у иностранству, учинилац ће се казнити затвором најмање једну годину.

(3) Ко дело из става 1. овог члана учини из нехата, казниће се затвором до три године.

(4) Пословном тајном сматрају се подаци који су законом, другим прописом, општим актом или одлуком надлежног органа проглашени пословном тајном, као и подаци који нису проглашени пословном тајном, али чије би одавање због њихове важности очигледно могло изазвати теже штетне последице за привреду.

Противправно заузимање земљишта у друштвеној својини

Члан 142.

(1) Ко противправно заузме земљиште у друштвеној својини, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је заузето земљиште део заштитне шуме, националног парка или друге шуме са посебном наменом, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

Оштећење стамбених и пословних зграда и просторија

Члан 143.

(1) Корисник стана, станар, управитељ, власник, настојник или одговорно лице органа управљања стамбене или пословне зграде који са стамбене или пословне зграде или из стамбених или пословних просторија, скине или оштети спољне или унутрашње уређаје, инсталације или њихове делове, или на други начин знатно смањи употребљивост зграда или просторија или их доведе у неупотребљиво стање, казниће се затвором до једне године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила штета у износу који прелази тридесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

Прављење и употреба лажних знакова за вредност или хартије од вредности

Члан 144.

(1) Ко направи лажне знакове за вредност или хартије од вредности издате на основу прописа донесених у Републици и покрајини или ко преиначи који од ових правних знакова или хартија од вредности у намери да их употреби као праве, или да их другоме да на употребу или ко овакве лажне знакове или хартије употреби као праве или их у тој намери прибави, казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло или је могло да дође до поремећаја у привреди земље, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година или затвором од двадесет година.

(3) Ко одстрањењем жига којим се знаци из става 1. овог члана поништавају или којим другим начином иде за тим да ради поновне употребе овим знацима да изглед као да нису употребљени, или ко употребљене знакове употреби или прода као да важе, казниће се затвором до три године.

(4) Лажни знакови за вредност и хартије од вредности одузеће се.

Прављење, набављање или отуђивање средстава за фалсификовање

Члан 145.

(1) Ко прави, набавља, продаје или даје на употребу средства за прављење лажних знакова за вредност или хартије од вредности из члана 144. овог закона, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Средства за прављење одузеће се.

Обмањивање купаца

Члан 146.

(1) Ко у намери обмањивања купаца ставља у промет производе са ознаком у коју су унети подаци који не одговарају садржини, врсти, пореклу или квалитету производа, или ставља у промет производе који по својој тежини или квалитету не одговарају ономе што се редовно претпоставља код таквих производа, или ставља у промет производе без ознаке о садржини, врсти, пореклу или квалитету производа када је оваква ознака прописана, казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Ко у намери обмањивања купаца лажно објављује да је снижена цена роби или да се врши распродаја робе или да предстоји повишење цена или се на други начин служи очигледно лажном рекламом, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Недозвољена трговина

Члан 147.

(1) Ко, немајући овлашћење за трговину, набави робу или друге предмете у већој количини или вредности у сврху продаје, или ко се неовлашћено и у већем обиму бави трговином или посредовањем у трговини или заступањем домаћих организација у промету робе и услуга, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко се бави продајом робе чију је производњу неовлашћено организовао.

(3) Ко неовлашћено продаје, купује или врши размену робе или предмета чији је промет забрањен или ограничен, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(4) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана организовао мрежу препродаваца или посредника, или је постигао имовинску корист чији износ прелази тридесет хиљада динара, казниће се затвором од једне до осам година.

(5) Роба и предмети недозвољене трговине одузеће се.

Недозвољена производња

Члан 148.

(1) Ко производи или прерађује робу чија је производња или прерађивање забрањено, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Роба и средства за прерађивање одузеће се.

Недозвољено искоришћавање туђег рада

Члан 149.

(1) Ко у намери да присвоји резултате туђег рада при обављању делатности личним радом средствима у власништву грађана свесно крши прописе којима је забрањена или ограничена употреба допунског рада других лица у таквој делатности, казниће се затвором до три године и новчаном казном

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко у намери да присвоји резултате туђег рада или за награду противно прописима организује упућивање радника на рад у иностранство.

Недозвољено располагање становима

Члан 150.

(1) Ко као носилац станарског права, ван случаја преношења грађанске својине на породичној стамбеној згради или на посебном делу зграде, размени или на други начин уступи другом стан ради стицања станарског права и при том за уступање уговори или прими већу имовинску корист, казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Ако учинилац дела из става 1. овог члана искористи тешке стамбене прилике, нужду, лакомисленост или недовољно искуство другог, казниће се затвором од три месеца до пет година и новчаном казном.

(3) Казном из става 2. овог члана казниће се ко за награду неовлашћено посредује при уступању или замени стамбених или пословних просторија.

(4) Уговарањем имовинске користи за уступање или замену стана сматраће се и уговори о продаји и други уговори у којима се крије прибављање користи за уступање или замену.

Кршење прописа о ценама

Члан 151.

(1) Ко продаје робу или предмете или врши услуге по ценама које су знатно више од прописаних, казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) За покушај ће се казнити.

Повлашћивање купаца

Члан 152.

(1) Ко у организацији удруженог рада или трговинској радњи за време несташице одређене робе или кад постоји опасност од несташице робе у намери повлашћивања појединих купаца не излаже робу продаји или ускраћује њену продају или поједином купцу продаје очито несразмерно велику количину робе, или ко свесно погодује поједине купце обавештавајући их о предстојећем снижењу или повећању цена, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до узнемирења грађана, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Неисправно мерење

Члан 153.

(1) Ко при куповини или продаји употребом лажних тегова или мера или на други начин неисправно мери робу, или ко продаје робу у мањој количини под видом веће количине, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је учинилац ишао за тим да постигне корист већу од хиљаду динара, казниће се за кривично дело преваре из члана 171. овог закона.

Пореска утаја

Члан 154.

(1) Ко у намери да он или ко други избегне потпуно или делимично плаћање пореза, доприноса социјалног осигурања или других прописаних доприноса даје лажне податке о својим законито стеченим приходима, о предметима или другим чињеницама које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери у случају обавезне пријаве не пријави законито стечени приход односно предмете или друге чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза, а износ обавезе чије је плаћање избегнуто прелази десет хиљада динара, казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Ако је износ избегнуте обавезе из става 1. овог члана већи од педесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

Производња штетних средстава за лечење стоке

Члан 155.

(1) Ко произведе ради продаје или стави у промет средства за лечење или за спречавање заразе код стоке или живине која су опасна за њихов живот или здравље, казниће се затвором до једне године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило угинуће стоке или угинућа живине у већем броју, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

Несавесно пружање ветеринарске помоћи

Члан 156.

(1) Ветеринар или ветеринарски помоћник који при пружању ветеринарске помоћи пропише или примени очигледно неподобно средство или очигледно неправилан начин лечења или уопште несавесно поступа при лечењу и тиме проузрокује угинуће стоке или угинуће живине у већем броју, казниће се затвором.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

Преношење заразних болести код животиња, биља и дрвећа

Члан 157.

(1) Ко за време епидемије неке сточне болести која може угрозити сточарство не поступи по прописима или наредбама којима се одређују мере за сузбијање или спречавање болести, казниће се затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко за време трајања опасности од болести и штеточина које могу угрозити биљни и животињски свет не поступи по прописима или наредбама којима се одређују мере за сузбијање или спречавање болести односно штеточина.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила знатна штета, учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Загађивање сточне хране или воде

Члан 158.

(1) Ко каквом шкодљивом материјом загади сточну храну или воду у рекама, потоцима, изворима, бунарима, цистернама или какву другу воду која служи за напајање стоке, живине или дивљачи и тиме доводе у опасност живот или здравље наведених животиња, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Истом казном казниће се ко каквом шкодљивом материјом загади воду у рибњацима, језерима, рекама и потоцима, и тиме проузрокује опасност за опстанак риба.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступило угинуће стоке, живине, дивљачи или риба у великој вредности, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

Уништење засада употребом шкодљиве материје

Члан 159.

Ко каквом шкодљивом материјом изазове уништење биља, воћака или других засада и тиме нанесе штету већих размера, казниће се затвором до три године.

Пустошење шума

Члан 160.

(1) Ко противно прописима или наредбама надлежних органа врши сечу или крчење шуме, или ко подбељује стабла или на други начин пустоши шуме, казниће се затвором до једне године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана изврши у заштитној шуми, националном парку или у другој пуми са посебном наменом, казниће се затвором од три месеца до три године.

Шумска крађа

Члан 161.

(1) Ко ради крађе обори у шуми једно или више стабала, а количина обореног дрвета је већа од једног кубног метра, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у намери да се оборено дрво прода, или ако су оборена стабла у количини већој од пет кубних метара, или ако је дело извршено у заштитној шуми, националном парку или другој шуми са посебном наменом, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.

Незаконит лов

Члан 162.

(1) Ко лови дивљач за време ловостаја или на подручју где је лов забрањен, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко неовлашћено лови на туђем ловишту и убије или рани дивљач или је ухвати живу, казниће се затвором до једне године.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у односу на високу дивљач, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(4) Ко лови ретку или проређену врсту дивљачи чији је лов забрањен или ко лови без посебне дозволе одређену врсту дивљачи за чији је лов потребна таква дозвола, или ко лови на начин или средствима којима се дивљач масовно уништава, казниће се затвором до три године.

Незаконит риболов

Члан 163.

Ко лови рибу експлозивом, електричном струјом, отровом или омамљујућим средствима, и тиме проузрокује угинуће рибе у већем броју или ко лови рибу на начин који је штетан за њено расплођавање, казниће се затвором до три године.

Изрицање казне конфискацијом имовине

Члан 164.

При осуди за дело из чл. 140. став 3, 141. став 2, 144. ст. 11. и 2, 147. став 4. и 154. став 2. овог закона суд може учиниоцу изрећи казну конфискације имовине.

Глава шеснаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ

Крађа

Члан 165.

(1) Ко туђу покретну ствар одузме другом у намери да њеним присвајањем прибави себи или другом противправну имовинску корист, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је учинилац украдену ствар вратио оштећеном пре него што је сазнао за покретање кривичног поступка, суд га може ослободити од казне.

Тешка крађа

Члан 166.

(1) Учинилац дела крађе (члан 165) казниће се затвором од једне до десет година ако је крађа учињена:

1) обијањем или проваљивањем затворених зграда, соба, каса, ормана или других затворених простора, или другим савлађивањем већих препрека да се дође до ствари;

2) од стране више лица која су се удружила за вршење крађа;

3) на нарочито опасан или нарочито дрзак начин;

4) од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране;

5) за време пожара, поплаве или сличног удеса;

6) искоришћавањем немоћи или невоље другог.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се учинилац дела крађе (члан 165) ако вредност украдених ствари прелази износ од тридесет хиљада динара.

Разбојничка крађа

Члан 167.

Ко је на делу крађе затечен, па у намери да украдену ствар задржи, употреби силу против неког лица или претњу да ће непосредно напасти на живот или тело, казниће се затвором од једне до дванаест година.

Разбојништво

Члан 168.

Ко употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем прибави себи или другом противправну имовинску корист, казниће се затвором најмање три године.

Тешки случајеви разбојничке крађе и разбојништва

Члан 169.

(1) Ако је при извршењу разбојничке крађе или разбојништва нанесена неком лицу са умишљајем тешка телесна повреда или ако је разбојништво учињено у саставу групе или банде, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

(2) Ако је при извршењу разбојничке крађе или разбојништва неко лице са умишљајем лишено живота, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или смртном казном.

Утаја

Члан 170.

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји туђу покретну ствар која му је поверена, казниће се затвором до три године.

(2) Ако ово дело учини старалац, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(3) Ако вредност утајених ствари прелази износ од тридесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ко туђу покретну ствар коју је нашао или до које је случајно дошао противправно присвоји у намери да себи или другом прибави имовинску корист, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(5) За дела из ст. 1. и 4. овог члана ако су утајене ствари у својини грађана, гоњење се предузима по приватној тужби.

Превара

Члан 171.

(1) Ко у намери да себи или другом прибави какву противправну имовинску корист доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако штета прелази износ од тридесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(3) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Пљачка

Члан 172.

(1) Ко изврши једно или више кривичних дела тешке крађе, разбојничке крађе, разбојништва или преваре у погледу друштвене имовине, или имовине грађана и грађанско-правних лица која стоји под посебном заштитом закона, или злоупотребе службеног положаја, преваре у служби или проневере, а укупна вредност прибављене имовинске користи прелази сто хиљада динара, казниће се затвором најмање три године.

(2) У особито тешком случају дела из става 1. овог члана, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година или затвором од двадесет година.

(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примениће се и кад је, поред једног или више кривичних дела из става 1. овог члана предвиђених у овом закону, учинилац извршио и неко од тих дела предвиђено у Кривичном закону Социјалистичке Федеративне Републике Југославије или у кривичним законима других социјалистичких република или социјалистичких аутономних покрајина.

Ситно дело крађе, утаје или преваре

Члан 173.

(1) Ко учини ситну крађу, утају или превару, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Крађа, утаја и превара не могу се сматрати као ситне ако вредност украдене или утајене ствари прелази износ од хиљаду динара, односно ако штета учињена преваром прелази тај износ. Ако износ не прелази хиљаду динара, крађа, утаја и превара могу се сматрати као ситне кад је учинилац ишао за тим да прибави малу имовинску корист.

(3) Суд може изрећи судску опомену нарочито у случају ако је крађа или утаја ствари учињена ради непосредне потрошње или употребе за себе или чланове своје породице, или ако је учинилац вратио ствар или накнадио штету проузроковану кривичним делом.

(4) За дело из става 1. овог члана, ако је извршено на штету имовине грађана гоњење се предузима по приватној тужби.

Одузимање возила

Члан 174.

Ко противправно одузме туђе моторно возило у намери да га употреби за вожњу, казниће се затвором од три месеца до пет година.

Одузимање туђе ствари

Члан 175.

(1) Ко без намере прибављања имовинске користи противправно одузме или присвоји туђу покретну ствар, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је дело извршено на штету имовине грађана, гоњење се предузима по приватној тужби.

Оштећење туђе ствари

Члан 176.

(1) Ко оштети, уништи или учини неупотребљивом туђу ствар, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако штета прелази износ од тридесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) За дело из става 1. овог члана ако је оштећена ствар у својини грађана гоњење се предузима по приватној тужби.

Несавесно чување друштвене имовине

Члан 177.

(1) Ко очигледно несавесно чува ствари из друштвене имовине које су му поверене, иако је свестан или био дужан и могао бити свестан да услед тога може наступити губитак, уништење или оштећење ствари, па штета наступи у износу који прелази десет хиљада динара, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила имовинска штета која прелази сто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

Противправно отуђивање и прибављање друштвене имовине

Члан 178.

(1) Ко на штету друштвене имовине да поклон, провизију или награду, или на други начин отуђи друштвену имовину у корист другога у вредности која је у очигледној несразмери са уложеним радом или уопште не произилази из рада, ако не постоје обележја неког другог кривичног дела, казниће се затвором до три године.

(2) Истом казном казниће се ко у случајевима из става 1. овог члана прими новац или другу имовинску корист, ако не постоје обележја другог кривичног дела.

Злоупотреба поверења

Члан 179.

(1) Ко заступајући имовинске интересе неког лица или старајући се о његовој имовини не испуни своју дужност или злоупотреби дата му овлашћења у намери да тиме прибави себи или другом какву имовинску корист или да оштети лице чије имовинске интересе заступа или о чијој се имовини стара, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини старалац или адвокат, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Изнуда

Члан 180.

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист силом или озбиљном претњом принуди другог да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) У особито тешком случају, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

Уцена

Члан 181.

Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист запрети другом да ће против њега или њему блиског лица открити нешто што би њиховој части или угледу шкодило и тиме га принуди да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине, казниће се затвором од три месеца до пет година.

Уговарање несразмерне имовинске користи

Члан 182.

(1) Ко даје новац или друге потрошне ствари на зајам и при томе уговори несразмерну имовинску корист, казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се неовлашћено у већем обиму бави давањем новца или других потрошних ствари на зајам и при томе уговори имовинску корист.

(3) Ко за услугу коју чини неком лицу прими или уговори за себе или другог несразмерну имовинску корист искоришћавајући његово тешко имовинско стање, тешке стамбене прилике, нужду, недовољно искуство или лакомисленост, казниће се затвором од три месеца до пет година и новчаном казном.

(4) У особито тешком случају дела из става 3. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

Оштећење туђих права

Члан 183.

(1) Ко у намери да осујети остварење права на ствари отуђи, уништи, оштети или одузме своју ствар на којој други има заложно право или право уживања и тиме га оштети, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери да осујети измирење повериоца у току принудног извршења отуђи, уништи, оштети или сакрије делове своје имовине и тиме оштети повериоца.

(3) За дела из ст. 1. и 2. овог члана ако су оштећени грађани гоњење се предузима по приватној тужби.

Прикривање

Члан 184.

(1) Ко ствар за коју зна да је прибављена кривичним делом, или оно што је за њу добијено продајом или заменом, купује, прима у залогу, или на други начин прибавља, прикрива или протура, казниће се затвором до три године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини а могао је знати да је ствар прибављена кривичним делом, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ко купује, прима у залогу или на други начин прибавља, прикрива, или протура ствари за које зна или је могао знати да су прибављене кривичним делом пљачке или пљачке у служби, казниће се затвором од три месеца до пет година.

Гоњење у случају када је учинилац у блиском односу са оштећеним

Члан 185.

За кривична дела из чл. 165, 166, 170, ст. 1, 3. и 4, чл. 171, 174, 175, 176, 179, став 1, чл. 183. и 184. овог закона, ако су учињена према брачном другу, сроднику по крви у правој линији, брату или сестри, усвојиоцу или усвојенику, или другим лицима са којима учинилац живи у заједничком домаћинству, гоњење се предузима по приватној тужби.

Изрицање казне конфискације имовине

Члан 186.

За кривична дела из чл. 166. до 169, 171, став 2, и члана 172. овог закона учињена на штету друштвене имовине учиниоцу се може изрећи и казна конфискације имовине.

Глава седамнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ОПШТЕ СИГУРНОСТИ ЉУДИ И ИМОВИНЕ

Изазивање опште опасности

Члан 187.

(1) Ко пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, јонизујућим зрачењем, моторном силом или каквом другом опште опасном радњом или опште опасним средством изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се службено или одговорно лице које не постави прописане уређаје за заштиту од пожара, експлозије, поплаве, отрова, отровних гасова или јонизујућих зрачења, или ове уређаје не одржава у исправном стању, или их у случају потребе не стави у дејство, или уопште не поступа по прописима или техничким правилима о заштитним мерама, и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.

(3) Ако судела из ст. 1. и 2. овог члана учињена на месту где је окупљен већи број људи, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до три године.

Уништење или оштећење јавних уређаја

Члан 188.

(1) Ко уништи, оштети, измени, учини неупотребљивим или уклони уређаје јавне употребе за воду, топлоту, гас или енергију, или уређаје система веза и тиме изазове знатан поремећај у редовном животу грађана, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до једне године.

Оштећење заштитних уређаја на раду

Члан 189.

(1) Ко у рудницима, фабрикама, радионицама или уопште на раду уништи, оштети или уклони заштитне уређаје и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од једне до осам година.

(2) Одговорно лице у руднику, фабрици, радионици или уопште на раду које не постави заштитне уређаје или их не одржава у исправном стању, или их у случају потребе не стави у дејство, или уопште не поступа по прописима или техничким правилима о мерама заштите при раду и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) При изрицању условне осуде за дело из ст. 2. и 3. овог члана суд може учиниоцу поставити услов да у одређеном року постави заштитне уређаје.

Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова

Члан 190.

(1) Одговорно лице које при пројектовању, руковођењу или извођењу какве градње или грађевинских радова поступи противно прописима или опште признатим техничким правилима и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег овима, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до три године.

Оштећење брана

Члан 191.

Ко оштети уређаје или природне бране које служе као заштита од природних непогода, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Уништење, оштећење или уклањање знакова којима се упозорава на опасност

Члан 192.

Ко уништи, оштети или уклони знак којим се упозорава на какву опасност или знак који служи сигурности саобраћаја, казниће се затвором до једне године.

Неотклањање опасности

Члан 193.

(1) Ко благовременом пријавом државном органу или на други начин не предузме мере да се отклони какав пожар, поплава, експлозија, саобраћајна незгода или каква друга опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима иако је то могао учинити без опасности за себе или другог, казниће се затвором до једне године.

(2) Ко одвраћањем или на други начин спречи другог у предузимању мера за отклањање пожара, поплаве, експлозије, саобраћајне незгоде или какве друге опасности за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од три месеца до три године.

Тешка дела против опште сигурности

Члан 194.

(1) Ако је услед дела из чл. 187, ст. 1. до 3, 188. став 1, 189. ст. 1. и 2. и 190. став 1, овог закона наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(2) Ако је услед дела из чл. 187. ст. 1. до 3, 188. став 1, 189. ст. 1. и 2. и 190. став 1. овог закона наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором најмање три године.

(3) У особито тешком случају дела из става 3. овог члана, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година или затвором од двадесет година.

(4) Ако је услед дела из чл. 187. став 4, 188. став 2, 189. став 3, 190. став 2. овог закона наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором до пет година.

(5) Ако је услед дела из чл. 187. став 4, 188. став 2, 189. став 3. и 190. став 2. овог закона наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Глава осамнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА

Угрожавање јавног саобраћаја

Члан 195.

(1) Учесник у саобраћају на путевима који се не придржава саобраћајних прописа и тиме тако угрози јавни саобраћај да доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима, па услед тога код другог наступи лака телесна повреда или имовинска штета преко десет хиљада динара, казниће се затвором до три године.

(2) Ко угрожавањем железничког, бродског, трамвајског, тролејбуског, аутобуског саобраћаја или саобраћаја жичаром, доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до једне године.

Угрожавање јавног саобраћаја услед омамљености

Члан 196.

(1) Ко управља моторним возилом под дејством алкохола или других омамљујућих средстава и ако је услед тога очигледно неспособан за безбедну вожњу и тиме тако угрози јавни саобраћај на путевима да доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима, казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до једне године.

Угрожавање саобраћаја опасном радњом или средством

Члан 197.

(1) Ко уништењем, уклањањем или тежим оштећењем саобраћајних уређаја, средстава, знакова или уређаја за сигнализацију који служе безбедности саобраћаја, или давањем погрешних знакова или сигнала постављањем препрека на саобраћајницама или на други начин тако угрози јавни саобраћај да тиме доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима, казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до једне године.

Непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди

Члан 198.

(1) Возач моторног возила или другог превозног средства који остави без помоћи лице које је тим превозним средством повређено или чију је повреду тим средством проузроковао, казниће се затвором до једне године.

(2) Ако је због непружања помоћи наступила тешка телесна повреда или смрт повређеног, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

Несавесно вршење надзора над јавним саобраћајем

Члан 199.

(1) Одговорно лице коме је поверен надзор над стањем и одржавањем саобраћајница и објеката на њима, превозним средствима или јавним саобраћајем или над испуњавањем прописаних услова рада возача, или коме је поверено руковођење вожњом, које несавесним вршењем своје дужности изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се одговорно лице које изда налог за вожњу или допусти вожњу, и ако зна да возач због умора, утицаја алкохола или других разлога није у стању да безбедно управља возилом или да возило није исправно и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до три године.

Непрописна предаја саобраћају експлозивног или запаљивог материјала

Члан 200.

Ко противно прописима о саобраћају експлозивног или лако запаљивог материјала донесеним у републици односно покрајини преда на превоз јавним саобраћајним средствима експлозивни или лако запаљиви материјал или такав материјал сам преноси користећи се јавним саобраћајним средствима, казниће се затвором до једне године.

Тешка дела против безбедности јавног саобраћаја

Члан 201.

(1) Ако је услед дела из чл. 195. ст. 1. и 2, 196. став 1, 197. став 1. и 199. ст. 1. и 2. овог закона наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(2) Ако је услед дела из чл. 195. ст. 1. и 2, 196. став 1, 197. став 1. и 199. ст. 1. и 2. овог закона наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором најмање три године.

(3) У особито тешком случају дела из става 2. овог члана, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година или затвором од двадесет година.

(4) Ако је услед дела из чл. 195. став 3, 196. став 2, 197. став 2. и 199. став 3. овог закона наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором до пет година.

(5) Ако је услед дела из чл. 195. став 3, 196. став 2, 197. став 2. и 199. став 3. овог закона наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Глава деветнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВОСУЂА

Непријављивање припремања кривичног дела

Члан 202.

(1) Ко зна да се припрема извршење кривичног дела за које се по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна, па у времену када је још било могућно спречити његово извршење то не пријави, а дело буде покушано или извршено, казниће се затвором до једне године.

(2) Ако није пријављено припремање кривичног дела за које се по закону може изрећи смртна казна, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) За дело из става 1. овог члана неће се казнити лице коме је учинилац брачни друг, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник. Ако се неко од лица наведених у овом ставу не кажњава за непријављивање кривичног дела из става 1. овог члана, неће се казнити за непријављивање ни његов брачни друг односно лице са којим живи у трајној ванбрачној заједници.

Непријављивање кривичног дела или учиниоца

Члан 203.

(1) Ко зна учиниоца кривичног дела за које се по закону може изрећи смртна казна, или ко само зна да је такво дело извршено, па то не пријави, иако од такве пријаве зависи благовремено откривање учиниоца или дела, казниће се затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности, ако се за то дело по закону може изрећи казна пет година затвора или тежа казна, а за дело се гони по службеној дужности.

(3) За дело из ст. 1. и 2. овог члана неће се казнити лице коме је учинилац брачни друг, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, или које је бранилац, лекар или верски исповедник учиниоца. Ако се неко од лица наведених у овом ставу, осим браниоца, лекара или верског исповедника учиниоца, не кажњава за непријављивање кривичног дела или учиниоца из става 1. овог члана, неће се казнити за непријављивање ни његов брачни друг односно лице са којим живи у трајној ванбрачној заједници.

Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела

Члан 204.

(1) Ко крије учиниоца кривичног дела или му прикривањем оруђа, трагова или на други начин помаже да не буде откривен, или ко крије осуђено лице или предузима друге радње којима се иде за тим да се не изврши казна, изречене мере безбедности или да се не примене васпитне мере упућивања у васпитну установу или васпитно-поправни дом, казниће се затвором до једне године.

(2) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописана казна затвора преко пет година, казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописана смртна казна, казниће се затвором од једне до десет година.

(4) Казна за дело из става 1. овог члана не може бити тежа ни по врсти ни по висини од казне прописане за кривично дело које је извршило лице коме је пружена помоћ.

(5) Неће се казнити за дело из ст. 1. до 3. овог члана лице коме је учинилац брачни друг, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник. Ако се неко од лица наведених у овом ставу не кажњава за дело из ст. 1. до 3. овог члана, неће се казнити за пружање помоћи учиниоцу кривичног дела из ст. 1. до 3. овог члана, неће се казнити за пружање помоћи учиниоцу кривичног дела из ст. 1. до 3. овог члана ни његов брачни друг односно лице са којим живи у трајној ванбрачној заједници.

Лажно пријављивање

Члан 205.

(1) Ко пријави неко одређено лице да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности, а зна да то лице није учинилац, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко подметањем трагова кривичног дела или на други начин изазове покретање кривичног поступка због кривичног дела за које се гони по службеној дужности против лица за које зна да није учинилац.

(3) Ко сам себе пријави да је учинио кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако га није учинио, казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.

(4) Казном из става 3. овог члана казниће се ко пријави да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да то дело није учињено.

Давање лажног исказа

Члан 206.

(1) Сведок, вештак, преводилац или тумач који пред судом или у прекршајном, дисциплинском или управном поступку да лажан исказ, казниће се затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се странка која приликом извођења доказа саслушањем странака у парничном или управном поступку да лажан исказ, а на овом исказу је заснована одлука донесена у том поступку.

(3) Ако је лажни исказ дат у кривичном поступку, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле особито тешке последице за окривљеног, учинилац ће се казнити затвором најмање једну годину.

(5) Ако учинилац добровољно опозове свој лажни исказ пре него што се донесе коначна одлука, казниће се новчаном казном или затвором од три месеца, а може се и ослободити од казне.

Спречавање доказивања

Члан 207.

(1) Ко у намери да спречи или отежа доказивање сакрије, уништи, оштети или делимично или потпуно учини неупотребљивом туђу исправу, казниће се затвором до једне године.

(2) Истом казном казниће се ко у намери из става 1. овог члана уклони, уништи, поквари, помери или премести какав гранични камен, земљомерске знаке или уопште какав знак о својини на непокретности или о праву на употребу воде, или ко у истој намери овакав знак лажно постави.

Повреда тајности поступка

Члан 208.

(1) Ко неовлашћено открије оно што је сазнао присуствујући извођењу неке радње у поступку или из списа у кривичном поступку, или у другом поступку пред судом, или у управном или прекршајном поступку, а што се по закону не може објавити или је одлуком суда или надлежног органа оглашено као тајна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко без дозволе суда објави ток кривичног поступка који се води против малолетника, његово име или одлуку која је у том поступку донесена.

Побуна лица лишених слободе

Члан 209.

(1) Лица која су на основу закона лишена слободе, која се скупе у намери да се насилно ослободе, или да заједнички нападну лица чијем су надзору поверена, или да их силом или претњом да ће непосредно употребити силу принуде да учине или пропусте нешто што је противно њиховој дужности, казниће се затвором до три године.

(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који употреби силу или претњу, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Бекство лица лишеног слободе

Члан 210.

Лице лишено слободе на основу закона које употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело побегне, казниће се затвором од три месеца до пет година.

Омогућавање бекства лицу лишеном слободе

Члан 211.

(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин омогући бекство лицу које се налази на издржавању казне затвора или малолетничког затвора, или другом лицу које је на основу закона лишено слободе, или лицу које се налази у васпитно-поправном дому, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учине више лица удружено, казниће се затвором од једне до осам година.

Противзаконито омогућавање вршења одређених послова

Члан 212.

Ко омогући неком лицу вршење одређених послова иако зна да је у погледу тих послова том лицу правоснажно изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности, или заштитна мера забране вршења одређених дужности, или да је забрана вршења одређених послова наступила као правна последица осуде, казниће се затвором од три месеца до три године.

Глава двадесета

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЈАВНОГ РЕДА И ПРАВНОГ САОБРАЋАЈА

Спречавање службеног лица у вршењу службене дужности

Члан 213.

(1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено лице у вршењу службене радње коју је предузело у оквиру својих овлашћења, или га на исти начин принуди на вршење службене радње, казниће се затвором до три године.

(2) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац увреди или злостави службено лице, или му нанесе лаку телесну повреду, или прети употребом оружја, казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према службеном лицу при вршењу послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног рада, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(4) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.

(5) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци, а може се и ослободити од казне.

Напад на службено лице у вршењу послова безбедности

Члан 214.

(1) Ко нападне или озбиљно прети да ће напасти службено лице при вршењу послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда или лице које на основу закона или другог прописа врши ове послове у остваривању друштвене самозаштите, казниће се затвором до три године.

(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу или лицу које му помаже нанесена лака телесна повреда или је учинилац претио употребом оружја, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу или другом лицу које му помаже при вршењу тих послова нанесена тешка телесна повреда, учинилац ће се казнити затвором од једне године до десет година.

(4) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица или лица које му помаже при вршењу тих послова, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци а може си и ослободити од казне.

Учествовање у скупини која спречи службено лице у вршењу службене радње

Члан 215.

(1) Ко учествује у скупини људи која заједничким деловањем спречи или покуша да спречи службено лице у вршењу службене радње, или га на исти начин принуди на вршење службене радње, казниће се за само учествовање затвором до три године.

(2) Коловођа скупине која изврши дело из става 1. овог члана, казниће се затвором од једне до пет година.

Позивање на отпор

Члан 216.

(1) Ко друге позива на отпор или на непослушност према законитим одлукама или мерама државних органа или према службеном лицу у вршењу службене радње, казниће се затвором до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до неспровођења или знатног отежавања спровођења законите одлуке или мере државних органа или је ово дело учинио коловођа групе, учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

Непоступање по наредби за удаљавање

Члан 217.

(1) Ко се не удаљи из скупине људи коју је овлашћено службено или војно лице позвало да се разиђе у приликама кад је јавни ред угрожен, казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.

(2) Коловођа групе који изврши дело из става 1. овог члана, казниће се затвором до три године.

Ширење лажних вести

Члан 218.

(1) Ко износи или проноси лажне вести или тврђења у намери да изазове нерасположење или узнемирење грађана или у намери да се осујети спровођење одлука и мера државних органа и установа или да се умањи поверење грађана у такве одлуке и мере, казниће се затвором до три године.

(2) У особито тешким случајевима дела из става 1. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

Неовлашћено поседовање и коришћење радио станице

Члан 219.

(1) Ко противно прописима о систему веза поседује радио станицу или радио станицу користи без одобрења, казниће се затвором до једне године.

(2) Учинилац дела из става 1. овог члана која су довела или су могла довести до узнемирења грађана или угрожавања јавног реда или мира, казниће се затвором до три године.

(3) У особито тешком случају дела из става 2. овог члана или ако су извршењем дела остварена и обележја дела из члана 218. овог закона, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Насилничко понашање

Члан 220.

(1) Ко грубим вређањем или злостављањем другога, вршењем насиља према другом, изазивањем туче, или дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство грађана или ремети јавни ред, а његов ранији живот указује на склоност за оваквим понашањем, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено у групи, или је при извршењу дела неком лицу нанесена лака телесна повреда, или је дошло до тешког понижавања грађана, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Неучествовање у отклањању опште опасности

Члан 221.

Ко противно наређењу надлежног органа или организације без оправданог разлога одбије да учествује у отклањању опасности од пожара, поплаве или сличне опште опасности, казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.

Скидање или повреда службеног печата или знака

Члан 222.

(1) Ко скине или повреди службени печат или знак који је овлашћено службено лице ставило ради осигурања предмета или просторије, или ко без скидања или повреде печата или знака уђе у такву просторију или отвори осигурани предмет, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) За покушај ће се казнити.

Одузимање или уништење службеног печата или службених списа

Члан 223.

(1) Ко противправно одузме, сакрије, уништи, оштети или на други начин учини неупотребљивим службени печат, књигу, спис или исправу која припада државном органу, или организацији удруженог рада, другој самоуправној организацији или заједници која врши јавна овлашћења, или се код њих налази, казниће се затвором до три године.

(2) За покушај ће се казнити.

Лажно представљање

Члан 224.

(1) Ко се у намери да себи или другом прибави какву корист или да другом нанесе какву штету лажно представља као службено или војно лице или неовлашћено носи какве знаке службеног или војног лица, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко изврши какву радњу коју је овлашћено да изврши само одређено службено или војно лице.

Самовлашће

Члан 225.

(1) Ко самовласно прибавља неко своје право или право за које сматра да му припада, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ако је дело учињено на штету грађана, гоњење се предузима по приватној тужби.

Договор за извршење кривичног дела

Члан 226.

Ко се са другим договори да изврши одређено кривично дело за које се по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна, казниће се затвором до једне године.

Злочиначко удруживање

Члан 227.

(1) Ко организује групу лица која има за циљ вршење кривичних дела за која се по закону може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ко постане припадник групе из става 1. овог члана, казниће се затвором до једне године.

(3) Припадник групе који открије групу пре него што је у њеном саставу или за њу учинио неко кривично дело, може се ослободити од казне.

Израђивање и набављање оружја и средстава намењених за извршење кривичних дела

Члан 228.

(1) Ко оружје, распрскавајуће материје, или средства потребна за њихово справљање, као и отрове за које зна да су намењени за извршење кривичног дела, израђује, набавља или другом омогућава да до њих дође, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко направи или другом уступи лажни кључ, отпирач или неко друго средство за проваљивање, иако зна да је намењено за извршење кривичног дела, казниће се затвором до једне године.

Недозвољено држање оружја или распрскавајућих материја

Члан 229.

(1) Ко неовлашћено израђује, продаје, набавља или врши размену ватреног оружја, муниције или експлозивних материја, или ко неовлашћено држи ватрено оружје, муницију или експлозивне материје чије набављање грађанима уопште није дозвољено, казниће се затвором до три године.

(2) Ако је предмет дела из става 1. овог члана већа количина ватреног оружја, муниције или експлозивних материја, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

Учествовање у скупини која изврши насиље

Члан 230.

(1) Ко учествује у скупини људи која заједничким деловањем лиши живота неко лице, или му нанесе тешку телесну повреду, изврши паљевину, оштети имовину у већем обиму или учини друга тешка насиља, или која покуша да изврши оваква дела, казниће се за само учествовање затвором од три месеца до пет година.

(2) Коловођа скупине која изврши дело из става 1. овог члана, казниће се затвором од једне до десет година.

Злоупотреба знака за помоћ или за опасност

Члан 231.

Ко злоупотреби знак за помоћ или знак за опасност или неосновано позива за помоћ у намери да изазове излазак државних органа, противпожарне или друге надлежне организације, или доведе до заустављања саобраћаја, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

Коцкање

Члан 232.

(1) Ко се коцка у виду заната или ко мами друге на коцку, казниће се новчаном казном или затвором до једне године и новчаном казном.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко за награду ставља на расположење просторије за коцкање или на други начин за награду омогућава коцкање.

(3) Ко се при коцки послужи лажним картама или другом обманом, казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном.

(4) Казном из става 3. овог члана казниће се ко се коцка или омогућава коцку са лицем за које зна или је могао знати да је до новца за коцку дошло извршењем кривичног дела.

(5) Предмети коцке као и новац затечени при коцки, одузеће се.

Фалсификовање исправе

Члан 233.

(1) Ко направи лажну исправу или преиначи праву исправу у намери да се таква исправа употреби као права, или ко лажну или преиначену исправу употреби као праву, казниће се затвором до три године.

(2) За покушај ће се казнити.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у погледу јавне исправе, тестамента, менице, чека, јавне или службене књиге или друге књиге која се мора водити на основу закона, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

Посебни случајеви фалсификовања исправа

Члан 234.

Сматраће се да чини дело фалсификовања исправа и казниће се по члану 233. овог закона:

1) ко какву хартију, бланкет или какав други предмет на коме је неко лице ставило свој потпис неовлашћено попуни каквом изјавом која има вредност за правне односе;

2) ко другог обмане о садржају какве исправе и овај стави свој потпис на ту исправу, држећи да се потписује под какву другу исправу или под какав други садржај;

3) ко исправу изда у име каквог лица без његовог овлашћења или у име лица које не постоји;

4) ко као издавалац исправе уз свој потпис стави да има какав положај или чин или звање иако нема такав положај, чин или звање, а овај има битни утицај за доказну снагу исправе;

5) ко исправу начини на тај начин што неовлашћено употреби прави печат или знак.

Навођење на оверавање неистинитог садржаја

Члан 235.

(1) Ко довођењем у заблуду надлежног органа учини да овај у јавној исправи, записнику или књизи овери штогод неистинито што има да служи као доказ у правном саобраћају, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко овакву исправу, записник или књигу употреби иако зна да су неистинити.

Издавање и употреба неистинитог лекарског или ветеринарског уверења

Члан 236.

(1) Лекар или ветеринар који изда неистинито лекарско односно ветеринарско уверење, иако зна да је оно неистинито, казниће се затвором до једне године.

(2) Ко употреби неистинито лекарско односно ветеринарско уверење иако зна да је неистинито, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

Надриписарство

Члан 237.

Ко се неовлашћено и за награду бави пружањем правне помоћи, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Злоупотреба вере и цркве у политичке сврхе

Члан 238.

Верски представник који злоупотреби слободу вршења верских послова или верских обреда у сврхе противне уставном поретку, казниће се затвором до три године.

Противзаконито вршење обреда венчања

Члан 239.

Ко изврши обред венчања по прописима верске заједнице пре него што је закључен брак пред надлежним државним органом, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Ометање верских обреда

Члан 240.

Ко омета или спречи вршење верских обреда, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Повреда гроба

Члан 241.

Ко неовлашћено прекопа, разруши, оштети или грубо повреди гроб или друго место у коме се умрли сахрањује, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Глава двадесет прва

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛУЖБЕНЕ ДУЖНОСТИ

Злоупотреба службеног положаја

Члан 242.

(1) Службено лице које у намери да себи или другом прибави какву корист или да другом нанесе какву штету, искористи свој службени положај или овлашћење, прекорачи границе свог службеног овлашћења, или не изврши службену дужност, казниће се затвором до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила знатна штета или је дошло до теже повреде права другог, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена противправна имовинска корист, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) Ако вредност прибављене имовинске користи прелази тридесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(5) Одговорно лице у организацији удруженог рада или другом друштвеном правном лицу или у органу друштвеног самоуправљања које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело.

Кршење закона од стране судије

Члан 243.

(1) Судија или судија поротник редовног или самоуправног суда који у намери да другом прибави какву корист или да му нанесе какву штету, донесе незаконит акт или на други начин прекрши закон, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) У особито тешком случају дела из става 1. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од три до десет година.

Противзаконито ослобођење лица лишеног слободе

Члан 244.

Службено лице које противзаконито ослободи лице лишено слободе које му је поверено на чување, или му помогне да побегне, или му омогућава недозвољену везу или преписку ради припремања бекства, казниће се затвором од три месеца до пет година.

Несавестан рад у служби

Члан 245.

(1) Службено лице које кршењем закона или других прописа или општих аката, пропуштањем дужности надзора или на други начин очигледно несавесно поступа у вршењу службе, иако је било свесно или је било дужно и могло бити свесно да услед тога може наступити тежа повреда права другог или имовинска штета, па таква повреда, односно штета у износу који прелази десет хиљада динара и наступи, казниће се затвором до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до тешке повреде права другог или је наступила имовинска штета која прелази сто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Одговорно лице у организацији удруженог рада или у другом друштвеном правном лицу осим организације удруженог рада која се бави привредном делатношћу, или друштвеном правном лицу које се не бави привредном делатношћу или у органу друштвеног самоуправљања које чини дело из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело.

Противзаконита наплата и исплата

Члан 246.

(1) Службено лице које од неког наплати нешто што овај није дужан да плати или наплати више него што је дужан да плати, или које при исплати или предаји каквих ствари мање исплати, односно преда, казниће се затвором до једне године.

(2) У особито тешком случају дела из става 1. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

Превара у служби

Члан 247.

(1) Службено лице које у вршењу службе у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист подношењем лажних обрачуна или на други начин доведе у заблуду овлашћено лице да изврши незакониту исплату, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист чија вредност прелази тридесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(3) Одговорно лице у организацији удруженог рада или у другом друштвеном правном лицу или у органу друштвеног самоуправљања које учини дело из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело.

Фалсификовање службене исправе

Члан 248.

(1) Службено лице које у службену исправу, књигу или спис унесе неистините податке или не унесе какав важан податак, или својим потписом, односно службеним печатом овери службену исправу, књигу или спис са неистинитом садржином, или које својим потписом, односно службеним печатом омогући прављење службене исправе, књиге или списа са неистинитом садржином, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се службено лице које неистиниту службену исправу, књигу или спис употреби у служби као да су истинити, или које службену исправу, књигу или спис уништи, прикрије, у већој мери оштети или на други начин учини неупотребљивом.

(3) Одговорно лице организације удруженог рада и у другом друштвеном правном лицу или у органу друштвеног самоуправљања које учини дело из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело.

Одавање службене тајне

Члан 249.

(1) Службено лице које неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају службену тајну, или које прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих података или ради објављивања или коришћења података у иностранству, учинилац ће се казнити затвором најмање једну годину.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Службеном тајном сматрају се подаци који су законом, другим прописима, општим актом или одлуком надлежног органа проглашени службеном тајном, као и подаци који нису проглашени службеном тајном али чије би одавање због њихове важности очигледно могло изазвати теже штетне последице за службу.

(5) Одредбе ст. 1. до 4. овог члана примениће се и према лицу које је одало службену тајну пошто му је престало својство службеног лица.

Противправно присвајање ствари приликом вршења претреса или спровођења извршења

Члан 250.

Службено лице које приликом претресања стана, просторија или лица, или приликом спровођења извршења у поступку конфискације, секвестрације или у извршном поступку одузме покретну ствар у намери да њеним присвајањем прибави себи или другом противправну имовинску корист, казниће се затвором од једне до десет година.

Проневера

Члан 251.

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене у служби или уопште на раду у државном органу или организацији удруженог рада или другом друштвеном правном лицу или органу друштвеног самоуправљања, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која прелази тридесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

Послуга

Члан 252.

Ко се неовлашћено послужи новцем, хартијом од вредности или другим покретним стварима које су му поверене у служби, или уопште на раду у државном органу или организацији удруженог рада, или у другом друштвеном правном лицу или органу друштвеног самоуправљања или ове ствари другом неовлашћено да на послугу, казниће се затвором од три месеца до пет година.

Противзаконито посредовање

Члан 253.

(1) Ко прими награду или какву другу корист да, коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или утицаја, посредује да се изврши или не изврши нека службена радња, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ко користећи свој службени или друштвени положај и утицај посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити, или да се не изврши службена радња која би се морала извршити, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је за посредовање из става 2. овог члана примљена награда или каква друга корист, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

Примање мита

Члан 254.

(1) Службено лице које захтева или прими поклон или какву другу корист, или које прими обећање поклона или какве користи, да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју не би смело извршити, или да не изврши службену радњу коју би морало извршити, казниће се затвором од једне до десет година.

(2) У особито тешком случају дела из става 1. овог члана, учинилац ће се казнити затвором најмање три године.

(3) Службено лице које захтева или прими поклон или какву корист или које прими обећање поклона или какве користи да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морало извршити, или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(4) Службено лице које после извршења, односно неизвршења службене радње, наведене у ст. 1. до 3. овог члана а у вези с њом, захтева или прими поклон или какву другу корист, казниће се затвором од три месеца до три године.

(5) одговорно лице у организацији удруженог рада или другом друштвеном правном лицу или у органу друштвеног самоуправљања које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело.

(6) Примљени поклон или имовинска корист одузеће се.

Давање мита

Члан 255.

(1) Ко службеном лицу учини или обећа поклон или какву другу корист да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити, или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко службеном лицу учини и обећа поклон или какву другу корист да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити, или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица, казниће се затвором до три године.

(3) Учинилац дела из ст. 1. и 2. овог члана који је дао мито на захтев службеног лица и пријавио дело пре његовог откривања или сазнања да је дело откривено, може се ослободити од казне.

(4) Одредбе ст. 1. до 3. овог члана примењују се и када је мито дато или обећано одговорном лицу у организацији удруженог рада или другом правном лицу или у органу друштвеног самоуправљања или службеном лицу у органу Федерације.

(5) Дати поклон или имовинска корист одузеће се а у случају из става 3. овог члана може се вратити лицу које је дало мито.

Изрицање казне конфискације имовине

Члан 256.

За кривично дело предвиђено у чл. 242. став 4, 243. став 2, 247. став 2, 249. став 2, 250, 251. став 2, 254. ст. 1. и 2. овог закона, учиниоцу се може изрећи и казна конфискације имовине.

Глава двадесет друга

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 257.

(1) Правне последице осуде које се на основу закона Социјалистичке Републике Србије односе на престанак или губитак одређених права (члан 89. став 1. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије) и које су наступиле услед осуде за одређена кривична дела или на одређене казне пре ступања на снагу овог закона остају и даље у важности.

(2) Правне последице осуде које се на основу закона Социјалистичке Републике Србије састоје у забрани стицања одређених права (члан 89. став 2. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије) и које су наступиле услед осуде за одређена кривична дела или на одређене казне пре ступања на снагу овог закона, остају и даље у важности са изузетком из става 3. овог члана.

(3) Даном ступања на снагу овог закона престају правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права а које су на основу закона Социјалистичке Републике Србије наступиле пре ступања на снагу овог закона уз осуде којима је изречена новчана казна као главна казна или условна осуда или судска опомена или је извршилац оглашен кривим а ослобођен од казне.

(4) Према малолетницима који се у време ступања на снагу овог закона налазе на извршењу васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом суд може применити условни отпуст у смислу одредаба овог закона.

(5) Одредба члана 264а. Кривичног законика ("Службени лист ФНРЈ", бр. 31/59, 37/62 и "Службени лист СФРЈ" бр. 15/65, 15/67, 20/69 и 11/73) остаје на снази до доношења и ступања на снагу новог републичког закона о заштити културних добара.

(6) Одредбе о заштитном надзору уз условну осуду примењиваће се од дана када то посебним законом буде одређено, а најкасније од 1. јануара 1980. године.

Члан 258.

Овај закон ступа на снагу даном објављивања у "Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије", а примењиваће се од 1. јула 1977. године.

НАСТАВАК